Za naše četiri, nekada najveće domaće finansijske institucije - Beobanke, Beogradske, Jugobanke i Investbanke ni posle 13 godina ne nazire se kraj stečaja. Nekadašnji giganti u domaćem bankarskom sistemu, koji su ugašeni, iako su raspolagali ogromnim kapitalom, postoje još na papiru, a najveći deo imovine je raskrčmljen u protekloj deceniji.
Glavni razlog za sporo "umiranje" ovih banaka su nekoliko hiljada sudskih postupaka kako u zemlji, tako i u inostranstvu. Zakonski rok za okončanje stečajnog postupka ne postoji. Banke će biti likvidirane po pravosnažnom okončanju svih aktivnih sudskih sporova, a kada će to biti - niko ne zna, pišu Večernje novosti.
Gašenje vodećih banaka početkom 2002. godine, pod palicom Mlađana Dinkića, tadašnjeg guvernera, Božidara Đelića, ministra finansija i Miroljuba Labusa, potpredsednika vlade, moralo je da se izvede kako bi se otvorio prostor za strane banke, bez obzira na cenu koja je plaćena.
| Od pokretanja stečaja, odlukom bivše Narodne banke Jugoslavije u januaru 2002, do ovih dana, zbirni troškovi stečajnih postupaka kreću se oko 100 miliona evra. Naime, tokom proteklih trinaest godina troškovi stečaja za Beobanku domašili su do 24,5 miliona evra, približno su isti i za Jugobanku, za Beogradsku banku se, u odsustvu preciznih informacija, pretpostavlja da se takođe kreću oko te cifre, a da su u najboljem slučaju za koji milion evra manji u slučaju Investbanke. |
Samo je Beogradska banka u trenutku otvaranja stečaja potraživala oko 1,14 milijardi evra! Katanac je stavljen na imovinu u zemlji i inostranstvu.
“Gašenje četiri najveće banke u zemlji koje su bile nosioci celokupnog bankarskog sistema i okosnica privrede je bilo nepotrebno”, smatra prof. dr Slobodan Komazec, ekonomski ekspert.
”Tadašnji nosioci vlasti srušili su banke sa ogromnim kapitalom i ugledom u svetu. Dinkić ih je proglasio nelikvidnim. Njihovim guranjem u stečaj, otvoren je prostor da uđu strane banke i da zauzmu najveći deo tržišta. Za 13 godina, sve čime su raspolagale je urušeno, prodato, a kada će se završiti postupak stečaja potpuno je neizvesno”, kaže on.
Od rasprodaje imovine, namirena je stara devizna štednja, kao i neki poverioci, a same banke teško su dolazile do svojih potraživanja jer su najveći dužnici velike domaće firme, koje su u postupku privatizacije.
“Zbog nemogućnosti da naplate svoja potraživanja od dužnika koji su u postupku privatizacije, banke su naplatu svojih potraživanja morale da traže sudskim putem. Reč je o sudskim postupcima velike vrednosti, na čiju dužinu trajanja banke ne mogu da utiču. Po prijavljenim, a osporenim potraživanjima poverilaca vode se sudski sporovi po tužbama za utvrđenje koji su takođe velike vrednosti i dugo traju, s obzirom na to da poverioci po zakonu imaju pravo na korišćenje redovnih i vanrednih pravnih lekova”, ističu u Agenciji za osiguranje depozita.
Stečajni postupci nad Beogradskom bankom i Jugobankom u stečaju su izuzetno kompleksni, kako
| “Na završetak postupaka uticaće i presuda Međunarodnog suda za ljudska prava u Strazburu u predmetu Ališić i drugi protiv Bosne i Hercegovine, Hrvatske, Srbije, Slovenije i BJR Makedonije, s obzirom na to da je najviše štediša svoje uloge položilo u poslovnim jedinicama i ekspoziturama Investbanke u Bosni i Hercegovini. Investbanka je dužna da u postupku obezbeđenja uslova za sprovođenje presude protiv Srbije pruži kadrovsku i administrativnu podršku”, kažu u Agenciji. |
“Beogradska banka u stečaju ujedno je i najveći poverilac Beobanke i Investbanke (u ukupnim potraživanjima Beobanke učestvuje sa više od 50 odsto potraživanja, a u ukupnim potraživanjima Investbanke učestvuje sa više od 76 odsto). Međutim, završetak stečaja Beobanke i Investbanke zavisi i od naplate dugova preduzeća koja su bila u restrukturiranju i velikih kompanija koja su u nadležnosti Agencije za privatizaciju i sudova “, naglašavaju u Agenciji.
Kada je u pitanju Beogradska banka u celini su isplaćena potraživanja građanima. Ova banka do sada nije obavila deobu stečajne mase, tako da nije počela isplatu ostalih poverilaca u skladu sa odredbama Zakona.
Jugobanka u stečaju namirila je prvi isplatni red poverilaca po osnovu štednje građana u iznosu od 41,9 miliona evra. Takođe je sa 30.6.2013. godine upućen predlog Privrednom sudu Beograd za deobu stečajne mase poverilaca drugog isplatnog reda. Početkom 2014. godine, većini poverilaca je isplaćen iznos od 3,2 odsto utvrđenog potraživanja s kamatom. Ukupan iznos za deobu stečajne mase iznosio je 749,9 miliona dinara, a rezervisana sredstva po neispitanim prijavama i tužbama za utvrđenje iznose 1,7 milijardi dinara.
“Beobanka u stečaju isplatila je poverioce prvog isplatnog reda u visini od 100 odsto utvrđenog potraživanja, osim štediša iz Crne Gore (oko 251.800 evra), za čija potraživanja je izvršena rezervacija sredstava, a isplatiće se nakon dogovora i usaglašavanja svih dugovanja i potraživanja Republike Srbije i Republike Crne Gore. Poverioci drugog isplatnog reda su, nakon dve delimične deobe, namireni u visini od 26,9 odsto utvrđenog potraživanja. Investbanka takođe je namirila poverioce prvog isplatnog reda po osnovu stare devizne štednje, platnog prometa i dinarske štednje u iznosu od 63 miliona evra”, kažu u Agenciji.
Ostavi komentar