Kompanije listirane na Beogradskoj berzi počele su da se povlače. Nakon PKB-a, na povlačenje sa berze odlučile su se AIK banka i Imlek.
U slučaju kada većinski vlasnik stekne 90 odsto akcija, po Zakonu ima pravo da izvrši prinudan otkup preostalih hartija od malih akcionara.
Na Beogradskoj berzi ističu da se kompanije odlučuju na povlačenje sa berze zbog nekoliko razloga – manje obaveze izveštavanja, niži troškovi korporativnog upravljanja,odlučivanja o ulaganjima i budućim troškovima, raspodeli dobiti…
Gujaničić: Berza se ne razvija sama od sebe
Berzanski analitičar Nenad Gujaničić objašnjava za list “Novosti” da se kompanije povlače sa Beogradske berze prvenstveno zbog toga što su na ovo tržište stigle putem zakonske prinude.
Kompanije nisu uspele da iskoriste prednosti tržišta kapitala, poput prikupljanja kapitala, poboljšanja efikasnosti upravljanja, jačanja imidža, objašnjava ovaj analitičar.
“Bilo je teško očekivati da će berza da se razvije sama od sebe u netržišnom okruženju, pa veliki deo odgovornosti snosi država koja ni najmanje nije promovisala akcionarstvo i berzansko poslovanje”, kaže Gujaničić.
On dodaje da ni za jednu kompaniju ne možemo tvrditi da će zauvek ostati na tržištu dok vlada ovakvaposlovna klima na Beogradskoj berzi.
Gujaničić ističe da kupovinom 100 odsto akcija vlasnik zarobljava veliki kapital. Vlasnik kompanije u ovom slučaju “nema mogućnost finansiranja putem emisije akcija, nema suvlasnike koji bi pospešili efikasnost upravljanja, nije kotiran na tržištu gde bi bio ocenjivan od investicione javnosti”.
| Da li je za kompaniju bolje da bude listirana na berzi ili ne, zavisi od njenih dugoročnih planova. Prema analizi razvijenih evropskih ekonomija, veličina tržišta kapitala u pozitivnoj je korelaciji sa ekonomskim razvojem. Utvrđeno je da rast veličine tržišta akcija i obveznica za jednu trećinu dovodi do povećanja stope realnog rasta BDP za jednu petinu u dugom roku. |
Svi žele stoprocentno vlasništvo
“Za velike domaće kompanije koje imaju prodaju veću od 50 do 100 miliona evra, korporativna organizaciona forma je verovatno najbolji oblik organizovanja, što pokazuje i svetska praksa”, objašnjava Gujaničić.“Kod nas i male i velike kompanije teže "zatvaranju" što pokazuje nizak nivo znanja ovdašnjih kapitalista, ali i odslikava investicioni ambijent koji je nesiguran, te svi teže stoprocentnom vlasništvu”, zaključuje ovaj analitičar.
Ostavi komentar