Razlika između kamatne stope na slobodnu štednju i oročene depozite nije više tako velika i zbog toga se građani češće odlučuju za štednju po viđenju kako bi im novac uvek bio dostupan. Tako je više od polovine ukupne štednje u bankama deponovano na računima štednje po viđenju, pokazuju poslednji podaci Narodne banke Srbije.
U strukturi depozita, štednja po viđenju čini 56,1 odsto, zatim depoziti položeni do godinu dana iznose 36,5 odsto, dok štednja oročena na period duži od godinu dana čini svega 7,4 odsto ukupne štednje, navodi se u poslednjem objavljenom Izveštaju NBS za drugo tromesečje ove godine.
Primetno je povećanje učešća depozita po viđenju (2,2 procentna poena) u drugom tromesečju u odnosu na prethodni kvartal ove godine, dok je istovremeno smanjen udeo štednje sa ročnošću do godinu dana za 1,4 procentnih poena.
Novac nadohvat ruke
Kako bankari ocenjuju, veći udeo štednje po viđenju u odnosu na depozite oročene na duži period nedvosmisleno pokazuje da štediše u Srbiji danas mnogo više cene slobodu i fleksibilnost u upravljanju novcem na svojim štednim računima, nego što je to bio slučaj ranije.Prema oceni Mirjane Mitrović, izvršnog direktora ProCredit banke, takav potez je sasvim razumljiv, budući da sloboda u korišćenju novca na štednim računima građanima omogućava da svoj novac čuvaju na sigurnom mestu i da kroz štednju ostvaruju odgovarajuću kamatu. Ali, isto tako, u svakom trenutku novac mogu da iskoriste ako im je odmah potreban.
- Činjenica je da je život u današnje vreme krajnje nepredvidiv i teško je isplanirati baš sve. Zbog toga, najveći deo štednje u bankama građani imaju na štednim računima, koji im omogućavaju da u svakom momentu slobodno raspolažu svojim novcem – objašnjava Mitrović.
U skladu sa takvim trendom i prateći potrebe štediša, prema njenim rečima, ProCredit banka je razvila nekoliko zanimljivih modela štednje.
- „ŠparFleksi“ štednja u našoj banci je vid oročene štednje koji ima mnoge najznačajnije karakteristike štednje po viđenju. Naime, ovaj model štednje pruža kamatnu stopu koja je bolja od kamate na štednju po viđenju. Pored toga, svim štedišama omogućava da na svoj štedni račun putem naših eurskih bankomata slobodno dodaju i sa njega podižu novac koji su oročili i to bez ikakvog zastoja ili prekida u oročenju – ističe Mitrovićeva.
Razlika u kamatnoj stopi minimalna
Finansijski stručnjaci kažu da je fleksibilnije upravljanje novcem građanima postalo mnogo važno jer današnji ubrzani tempo života nameće potrebu da novac na štednom računu bude uvek na raspolaganju. Osim toga, štediše se opredeljuju češće za štednju po viđenju u trenutku kad je kamata na depozite prilično niska.Prema oceni Zorana Grubišića, profesora Beogradske bankarske akademije štednja po viđenju postala je atraktivnija jer su razlike u kamatnoj stopi minimalne u odnosu na oročenu štednju.
„Danas, pošto su kamatne stope na minimumu građani hoće da im novac bude dostupan u slučaju da im je potreban za tekuću potrošnju ili u neke druge svrhe, na primer, ako hoće da investiraju. Dakle, zašto bi zarobljavali novac, kad je kamata na štednju niska, a sa štednjom po viđenju imaju slobodniji pristup novcu“, ocenjuje Grubišić.
Takav trend nije karakterističan samo za štediše u Srbiji već se slično događa i u drugim zemljama. Promenila se struktura štednje i u zemljama u regionu, kako kaže Grubišić, i u trenutku smanjenja kamatnih stopa potpuno je logičan i ekonomski opravdan izbor štediša da imaju nesmetan pristup novcu.
Ostavi komentar