To što turistička agencija ima licencu za rad i što je članica Nacionalne asocijacije turističkih agencija Srbije (Juta) apsolutno ne znači da putnici koji takvim agencijama putuju na kraju neće biti i prevareni.
Još jedna potvrda za ovo je turistička agencija S.A.B. koja je pre nekoliko dana prestala sa radom, a sve aranžmane koje su građani uredno uplatili, otkazala. Njih tačno 2.249.
Zato se postavlja pitanje šta je garancija srpskim turistima da i pored određenih mera predostrožnosti, poput uplate obavezne garancije za turističke agencije, na kraju ne budu izigrani. Bar u Srbiji to i nije neka novina, a svi smo svedoci da se takve stvari dešavaju skoro svake godine tokom letnje sezone.
Tome u prilog govori i podatak da se za samo nedelju dana pored slučaja S.A.B. desio i slučaj turističke agencije "Sun&Sea" iz Subotice, čiji je vlasnik pobegao i, naravno, sa sobom odneo sav novac, dok su putnici ostali prevareni, bez letovanja i bez novca koji su uplatili.
Očigledno je da garancija od 300.000 evra, koju turističke agencije uplaćuju, nije dovoljna da putnici budu sigurni da neće biti prevareni, a da ni članstvo u Juti nije potpuna garancija, niti činjenica da postoji turistička inspekcija čiji je posao da sprečava zloupotrebe i demotiviše prevarante da konstantno oštećuju građane. Problem je i što, kad se prevara dogodi, sve ove poluge u sistemu niko ne poziva na odgovornost, a odgovorne su da sistem funkcioniše kako treba.
Na primeru S.A.B.-a se sve ovo lepo može videti. Do samog dana putovanja, turisti nisu imali ni najmanju sumnju, jer je reč o agenciji koja posluje godinama na srpskom tržištu. Međutim, ispostaviće se da osim agencije, njen vlasnik Stevan Buđić poseduje još osam firmi, kao i da je prošle godine hapšen zbog sumnjivog poslovanja jedne od njih ("S.A.B. Estetik"), koja se inače bavi izgradnjom stanova.
Tačnije, prema pisanju medija, on je sa jednom bankom iz Beograda navodno zaključio Ugovor o finansiranju izgradnje stambeno-poslovnog objekta u Beogradu, u iznosu od 1,8 miliona evra, ali je kao sredstvo obezbeđenja kredita dostavio falsifikovana dokumenta. Na kraju priče, kupci stanova su ostali oštećeni jer su, uz stanove, dobili i hipoteku za koju nisu znali da postoji.
U "Juti" su i kad je Buđić uhapšen umirivali građane da "S.A.B. Travel" nema problema, kao i da ova agencija postoji još od devedesetih godina i da nije bilo nekih žalbi na njihovo poslovanje i rad.
- To je agencija koja je dobro radila ranije, sada nešto malo slabije, ali zbog veće konkurencije. Vodili su dosta u Crnu Goru, međutim imaju i aranžmane za inostranstvo. Vlasnik agencije inače je dugogodišnji turistički radnik – rekao je tada Aleksandar Seničić, direktor "Juta".
Nema garancije
Iz svega što se dešava, čini se da putnici ne mogu da se pouzdaju u to da će na plaćeno putovanje sasvim sigurno i otići jer im niko, od države, preko turističkih udruženja i asocijacija, do samih agencija to ne može garantovati.Kako za "Blic" objašnjavaju iz turističke inspekcije, poslovanje agencija regulisano je Zakonom o turizmu i Zakonom o zaštiti potrošača, ali se, nažalost, "svakodnevno dešava da privredni subjekti imaju problem sa likvidnošću".
- Turistička inspekcija, kao ni druge inspekcijske službe, nije nadležna za kontrolu realizacije ugovorenih finansijskih obaveza turističke agencije prema njenim partnerima, jer su ugovori stvar poslovanja i sporovi se rešavaju u vansudskom, odnosno sudskom postupku. Nigde, i ni u jednoj oblasti, pa tako ni u delatnosti turističkih agencija, nije moguće da se potrošači apsolutno zaštite od posledica koje nastaju usled insolventnosti, odnosno stečaja ili špekulativnog poslovanja privrednih subjekata - kažu u Turističkoj inspekciji.
Kako navode, Zakon o turizmu je propisao veći nivo zaštite prava putnika kroz uvođenje obaveze pribavljanja garancija putovanja, što je jedan od uslova za dobijanje licence za organizovanje putovanja. Ta garancija iznosi 300.000 evra i, kako navode, dobar su mehanizam zaštite prava putnika, a po visini sume pokrića su najviše u regionu. Njome se, između ostalog, obezbeđuju i potraživanja uplaćenih sredstava putnika po osnovu ugovora o turističkom putovanju koje organizator putovanja nije realizovao.
Procedure, čekanje, procedure...
Međutim, da bi se do toga došlo, naravno da postoji procedura, poput utvrđivanja nelikvidnosti turističke agencije, pa je potrebno i rešenje privrednog suda o otvaranju stečajnog postupka... U svakom slučaju, proces traje, a oštećeni putnici za svo to vreme čekaju.Pitanje je i da li je garancija od 300.000 evra dovoljna da, kao u slučaju S.A.B. svih 2.249 putnika budu obeštećeni.
Ko je odgovoran?
Advokat Jugoslav Tintor navodi za "Blic" da u slučajevim, poput ovih koji su se prethodnih dana dešavali važno proveriti da li je nakon prijema uplata građana agencija preduzela neke dalje korake kako bi rezervisala smeštaj i da li je to platila hotelu.- U slučaju da jeste, vlasnik agencije bi se mogao uspešno braniti da je do problema oko realizacije aranžmana došlo zbog okolnosti koje on nije mogao da predvidi, kao što je otkaz od strane hotela ili slično. U tom slučaju, on ne može snositi krivičnu odgovornost, a građani mogu potraživati povraćaj svog novca od agencije. Da li će, i u kom iznosu, oni biti obeštećeni, zavisi od toga da li postoji osiguranje za ovakve slučajeve koje pokriva celokupnu ili samo delimičnu štetu - priča Tintor.
Zavisi od okolnosti
Kako navodi, u slučaju da je agencija nakon uplata građana zatvorena, a vlasnik napustio zemlju sa novcem, opet je ključna okolnost: da li su rezervacije izvršene i novac uplaćen na ime akontacije za rezervaciju hotela ili ne.- U slučaju da ništa nije uplaćeno, moglo bi se tvrditi da je vlasnik agencije doveo i održavao u zabludi građane da će organizovati putovanja iako to nije ni nameravao, kao i da ih je na taj način naveo da na štetu svoje imovine uplate njihov novac, koji im nikad nije vraćen, već mu se gubi svaki trag - priča on.
Međutim, kako objašnjava Tintor, neke posebne preventivne mere nije moguće preduzeti, i navodi da kada, i ako se desi problem, naplata naknade štete zavisiće od visine imovine kojom raspolaže turistička agencija. Ali, postoji još gora varijanta, a to je da ako agencija nema ništa od imovine, i nije osigurana za ovakve slučajeve, građani ostaju bez ikakve mogućnosti da naplate štetu.
- Zato je neophodno uspostaviti stroge obaveze agencija da budu osigurane od ovakvih slučajeva na značajan iznos, kako bi iz njega mogla biti obeštećana sva lica koja su uplatila aranžmane. Ta vrsta zaštite već postoji, ali nisam siguran da je obaveza ustanovljena u dovoljnom iznosu - zaključuje Tintor.
Preventiva"na leđima" građana
U Turističkoj inspekciji za "Blic" objašnjavaju da je jedna od osnovnih stvari koju bi putnici trebalo da urade pre nego što uplate putovanje da se dobro informišu, ali i da ne daju olako svakome novac i poverenje.- Imali smo slučajeve da su ljudi uplaćivali letovanja i druga putovanja u kafićima, u privatnim stanovima. U vreme informacionih tehnologija, minimalan trud je potreban da bi se došlo do potrebnih informacija i izbegle neprijatne situacije - navode u inspekciji.
Čitaj, guglaj, istražuj
Kako kažu, potrebno je pročitati programe i opšte uslove putovanja, jer je to ono na šta putnici pristaju potpisivanjem ugovora, ali treba prikupiti i što više informacija preko sajta Agencije za privredne registre, Narodne banke, Sektora turističke inspekcije, sajtova smeštajnih objekata, ali i da se izlistaju forumi sa komentarima putnika koji se odnose na željenu destinaciju, agenciju i smeštaj.Navode i da bi putnici od agencije trebalo da dobiju program putovanja, opšte uslove putovanja, kao i potvrdu o putovanju sa podacima o garanciji putovanja, sve u pisanoj formi, jer usmene informacije nemaju nikakvu pravnu snagu. U Turističkoj inspekciji kažu i da oni svoj posao rade, ali navode i da nemaju kapacitete da provere na desetine hiljada turističkih putovanja, koliko ih se godišnje proda u Srbiji.
U prevodu - kada rezervišete smeštaj, uglavnom ste prepušteni sami sebi, pa tako i postupajte.
Ostavi komentar