Kako će najavljeno povezivanje platnih sistema Kine i Rusije uticati na međunarodne tokove. Povezivanje "Junionpeja" i "Karte mir" će jačati juan kao vodeću valutu.
Ostvarenje stidljive najave da Rusija i Kina razmišljaju o povezivanju svojih nacionalnih platnih sistema - "Junionpeja" i "Karte mir", svakako bi moglo da utiče na vrednost najzastupljenijih valuta u svetskim trgovinskim tokovima, a prvenstveno - američkog dolara. Međutim, srpski ekonomisti i naučni saradnici ovdašnjih instituta uzdržavaju se od detaljnijih analiza smatrajući da je još isuviše rano za to.
Ekonomista Ivan Nikolić, direktor za naučno-istraživački razvoj Ekonomskog instituta u Beogradu, smatra da je reč o ideji koja je još daleko od realizacije.
- Prvo treba Kina i Rusija da definišu svoje udele u tom projektu, koji možda zaživi tek u sledećoj deceniji - kratko je prokomentarisao Nikolić.
I profesor međunarodnih finansija Marko Malović, sa Instituta ekonomskih nauka u Beogradu, ističe da je teško komentarisati ekonomske reperkusije međudržavnih i poslovnih odluka koje su još na nivou najave, ali da, ipak, može da se izvede nekoliko, za početak nedvosmislenih, zaključaka.
- Kada je reč o povezivanju i punoj kompatibilnosti nacionalnih platnih sistema NR Kine i Ruske Federacije, ovo je svakako opravdan i logičan potez. Iz vizure Kine radi pojačavanja napora na promovisanju juana kao vodeće svetske i rezervne valute. A, sa gledišta Rusa, radi eliminisanja kontrole tokova novca i blokada računa koje su američki platni sistemi u prilici da sprovode dok su politekonomske sankcije SAD prema Rusiji na snazi, a depoziti i transakciona aktivnost ruskih državljana u sistemu "Viza" i "Masterkard" kompanija - objašnjava Malović.
On navodi da je za obe strane korisna i ušteda dolarskih deviznih rezervi, odnosno ušteda na kursnim razlikama ukoliko se u međunarodnoj razmeni i prekograničnim finansijskim transakcijama koriste povezani nacionalni platni sistemi i domaće valute.
- To, dakako, potencijalno može označiti početak manje rusko-kineske tražnje za američkim dolarom kao međunarodnom nosećom valutom, eventualni pad njegovog učešća u međunarodnoj trgovini i slabljenje američke valute, ali je za odrešite zaključke u ovom pravcu još veoma rano - zaključuje Malović.
O kompaniji "Junionpej" u Srbiji je počelo intenzivnije da se govori s početka ove godine, kada je Narodna banka Srbije najavila povezivanje domaće "dina" kartice upravo sa ovim kineskim platnim sistemom. U NBS su istakli da "Junionpej" predstavlja kartičnu organizaciju s najvećim brojem izdatih platnih kartica i u ovom trenutku je kartični sistem s najvećom ekspanzijom u svetu, dok su proizvodi "Junionpeja" snabdeveni savremenom tehnologijom i merama zaštite.
- Što se tiče najavljenog povezivanja srpskog "Dinakard" bezgotovinskog sistema sa "Junionpej" kineskim platnim sistemom, ovo bi ispočetka više konveniralo kineskim investitorima i bankarima već prisutnim na našem tržištu, te kineskim turistima koji posećuju Srbiju, ali bi na srednji i dugi rok trebalo da finansijski pospeši i organizovaniji i masovniji nastup srpskih izvoznika na velikom kineskom tržištu - smatra Marko Malović.
ŠEST MILIJARDI KARTICA
Kineski "Junionpej" osnovan je 2002. godine, a globalnu ekspanziju započeo je 2012. godine, osnivajući "Junionpej internacional". U svetu se trenutno koristi čak šest milijardi "Junionpej" kartica, koje se izdaju u 42 zemlje, a prihvataju u 162 države i regije.
Rusija je sistem "Karta mir" počela da pravi tokom ukrajinske krize, a nakon što su joj zapadne zemlje uvele sankcije 2014. godine. Do sada je u Rusiji izdato oko 14 miliona "mir" kartica. Prihvataju ih sve trgovinske i uslužne kompanije, uključujući kafiće, prodavnice, restorane i benzinske stanice. Kartice su takođe prihvaćene na Krimu gde je zapadnim bankama zabranjeno da posluju.
Ostavi komentar