Već nekoliko godina proizvodnja zanatskog piva u Srbiji uzima maha i mnogo je onih koji se odlučuju da se upuste u kuvanje ovog popularnog pića
Na našem tržištu ima oko 40 zanatskih pivara, a u ukupnoj proizvodnji i prodaji na domaćem tržištu zahvataju mali procenat koji ne prelazi tri posto. Pored njih, tu su i mnoge kućne, nekomercijalne pivare, a zahvaljujći svima njima ljubitelji piva u prilici su da uživaju u proizvodu različitom od onog koji nude industrijske pivare - ukusima i aromama citrusa, jagode, krastavca, karamele...
I taman kad je ova grana pivarske industrije uzela zamah i kad je izgledalo da će se sve više zanatskih pivara otvarati i da će se tržište širiti - sve se vrlo brzo promenilo. Naime, pandemija koronavirusa uticala je na gotovo sve segmente života i rada, a s tim su se, neminovno, suočili i veliki proizvođači piva, ali i oni mali. Potrošnja i prodaja zanatskog piva znatno su opale, jer već praktično godinu dana ugostiteljski objekti rade daleko manjim kapacitetom od uobičajenog, a nije bilo ni festivala na kojima su se zanatske pivare predstavljale i upoznavale tržište sa svojom ponudom. Smanjena potražnja je do sada već zatvorila nekoliko zanatskih pivara, a budući da pandemija ne posustaje, može se desiti da se broj kraft pivara dodatno smanji - i to je problem s kojim se suočavaju i proizvođači kraft piva u Evropi.
Po rečima predsednika Udruženja malih nezavisnih pivara Srbije Dejana Smiljanića, zanatske pivare suočene su s velikim problemima.
- Prema našim procenama, male zanatske pivare doživele su pad između 80 i 90 odsto i već sad ih je pet-šest zatvoreno, a još sedam ih je podnelo zahtev za prestanak rada i u statusu su mirovanja - kaže Smiljanić. - U Srbiji je kraft pivarstvo u začetku i najviše zanatskih pivara otvoreno je 2018. i 2019. godine - i njihovo poslovanje je veoma ranjivo, opterećene su kreditima... Uz to, treba reći i da je važno da se javnost upozna s činjenicama i razlikama koje postoje kada je u pitanju poslovanje zanatskih pivara u Srbiji i u Evropi. Naime, u Srbiji je sirovina duplo skuplja i gotovo sve potrebno za proizvodnju se uvozi, dok je finalni proizvod daleko jeftiniji nego na evropskom tržištu.
Budući da situacija nije dobra, iz Udruženja je upućen predlog nadležniim minstarstvima da se obezbedi pomoć ovoj oblasti, ali se od razgovora nije daleko odmaklo.
- Predložili smo da nam se, pošto nije urađeno ništa sistemski, pruži podrška po modelu koji je promenjen, i to već dva puta, na hotele. To bi bilo jednostavno uraditi, jer postoji registar zanatskih privara s podacima o godišnjoj proizvodnji. Pomoć koju bi mali pivari na taj način dobili mnogo bi značila za održavanje proizvodnje i dalji rad, a iznos koji bi, po tom modelu, pivare ukupno kao podršku dobile bio bi jednak iznosu koji je upućen samo jednom hotelu u Beogradu - kaže Smiljanić.
Iako je zbog pandemije koronavirusa smanjena potražnja i potrošnja piva, ima i zanatskih pivara u kojima se proizvode slične količine piva kao i pre pandemije, a to je slučaj u novosadskom “Zbiru”, koji posluje od 2015. godine.
- Kapacitet proizvodnje je 20.000 litara piva mesečno i uspeli smo da sačuvamo sličan obim proizvodnje kao i pre pandemije koronavirusa - kaže Nenad Janić iz proizvodnje “Zbira”. - To je rezultat stalnog ulaganja u osavremenjavanje proizvodnje, širenja palete proizvoda, a okrenuli smo se i stranim tržištima. Tako se sada naša piva, pored plasmana na domaćem tržištu, nalaze i na tržištima Velike Britanije, Holandije, Kine, a izvoz je krenuo prošle godine.
Nema puno zaposlenih, ali...
- U zanatskim pivarama, direktno, nema puno zaposlenih - oko 300, ali je njihovo poslovanje važno i za one s kojima se u lancu proizvodnje i distribucije sarađuje, a time se broj onih koji zavise od njihovog rada znatno povećava - kaže Dejan Smiljanića. - Zanatske pivare važne su i zbog raznovrsnosti ponude, jer je poslednjih godina, zahvaljujući upravo njima, ona daleko drugačija i bogatija.
Ostavi komentar