Slamka spasa za građane koji ne mogu da dobiju kredit u banci, ali zapravo, po mišljenju stručnjaka, legalizovano zelenašenje - to je sistem rada pojedinih zalagaonica koje novac za pozajmicu isplaćuju odmah, ali uz depozit u vidu dragocenosti i kamatu od čak 10 odsto.
Pored Beograda, gde ih ima najviše, gotovo da nema većeg grada u Srbiji gde ne rade minimum po dve zalagaonice, a redovi građana ispred njih sve su duži. Zalagaonice, koje rade uz dozvolu i nadzor Narodne banke Srbije, naime, svoje usluge reklamiraju brzim i momentalno isplaćenim pozajmicama, "uz fiksnu i minimalnu kamatu i potpunu diskreciju", bez limita u iznosu i roka otplate, kao i drugih ograničavajućih faktora za dobijanje kredita u bankama, kao što su nezaposlenost ili kreditna zaduženost.
Da bi se pozajmica u novcu uopšte dobila, bez obzira na to da li je u pitanju 200 ili 20.000 evra, građani moraju da obezbede zalog koji može biti nakit, tehnika ili antikviteti, do vozila i nekretnina.
- Najčešće novčane pozajmice građana kreću se do 500 evra, a depozit za te iznose su najčešće zlatni ili srebrni nakit, laptopovi ili televizori. Vrednost založenog zlata procenjujemo u zavisnosti od gramaže i kartaže, kao i vrednost tehnike. Rok za trajanje pozajmice ne postoji i traje dok ne vratite glavnicu, a posle mesec dana počinje da ide kamata od 10 odsto koja se može umanjiti u iznosu na to koliki deo glavnice je vraćen – kažu u jednoj zalagaonici.
|
Zalog mogu biti i čekovi, ali njihova vrednost u zalagaonici nije 5.000, već od 4.500 do 4.600 dinara, dok je ostatak provizija, i oni se, slično kamati, puštaju mesec dana od pozajmice.
Veći broj zalagaonica novčanu pozajmicu nudi i putem administrativne zabrane na platu, najčešće do iznosa od 60.000 dinara. Ta "pogodnost", međutim, važi za zaposlene u državnim firmama i javnim preduzećima uz kamatu od šest odsto.
Ekonomista Saša Đogović kaže za "Blic" da građani koji se odlučuju za zalagaonice pod ovim uslovima ulaze u daleko dublji problem nego što je opterećenje bankarskim kreditom.
- Prilično je jasno da je ljudima hitno potreban keš, da su im poznati svi ti uslovi i da su svesni rizika koji ih može koštati imovine i ozbiljnih porodičnih problema, ali s druge strane treba da budu upoznati i sa tim da takva kamatna stopa nije regularna i da nema veze sa tržišnim okvirima. Svakako je i na NBS da uvidi takvu vrstu poslovanja i spreči skoro legalizovano zelenašenje – upozorava Đogović.
Sve veći broj građana u zalagaonicama, tumači on, pokazatelj je društvenog ambijenta i kvaliteta života.
- Za potrošačku korpu i dalje je potrebno više od 1,5 prosečnih zarada u Srbiji. To govori o tome da se kućni budžeti moraju krpiti i na ovaj način, a to često jeste zalaganje nakita, vrednih stvari i slično – kaže on.
Ostavi komentar