Cilj Zakona o ulaganjima, o kojem će danas raspravljati poslanici u Skupštini Srbije, jeste unapređenje investicionog okruženja, podsticanje direktnih ulaganja radi jačanja ekonomskog i privrednog razvoja, rasta zaposlenosti, izjednačavanje tretmana domaćih i stranih ulagača kroz stvaranje privlačnijeg poslovnog ambijenta.
Srbija prvi put treba da dobije zakon o ulaganjima čiji je cilj povećanje investicija, izjednačavanje domaćih i stranih ulagača i osnivanje razvojne agencije države, najavio je prošle nedelje ministar privrede Željko Sertić.
Sertić je tada objasnio da će Srbija, nakon konsultacija sa Svetskom bankom i MMF-om, imati najbolji zakon o ulaganjima u regionu, koji će omogućiti ozbiljan pristup velikim investitorima.
Svetska banka je pre nekoliko godina uradila veliko istraživanje, izabrala 10 najboljih zakona i napravila uputstvo kako se prave zakoni o ulaganjima. To su uglavnom zakoni promotivnog karaktera, ali su okrenuti onima koji žele da ostvare profit u određenim zemljama.
"Mi smo po tom radu definisali naše okvire, ozbiljnu strukturu koja do sada nije postojala i odgovornosti za nečinjenje u određenim postupcima, a s druge strane, operativno definisali nov način rada preko Razvojne agencije Srbije", objasnio je Sertić.
To znači da će Agencija za strana ulaganja i promociju izvoza (SIEPA) i Nacionalna agencija za regionalni razvoj prestati da postoje, a sve njihove dosadašnje poslove preuzeće novooosnovana Razvojna agencija Srbije.
Srbija će kroz taj zakon imati potpuno drugačiju strukturu rada s investitorima, kao i garancije koje treba da da strancima i domaćim kompanijama koje reinvestiraju ovde i otvaraju nova radna mesta.
Ministar Sertić je objasnio da investicije dosta zavise od radne snage koja je raspoređena u Srbiji. Na jugu Srbije je to više tekstilna i metaloprerađivačka industrija, u Šumadiji auto-industrija, a u Vojvodini precizna mehanika.
Osnovna ideja u Zakonu o ulaganju je da će od sada svaka lokalna samouprava formirati svoju kancelariju za investicije, kojom će upravljati savetnik za ulaganja te će za svako pojedinačno ulaganje biti formiran projektni tim koji će se starati o tome da investitor dobije tačna obaveštenja o svim dokumentima koje mora da pribavi, a zatim i o tome da mu u obećanom roku budu izdate sve dozvole i odobrenja.
Investicije će po tome gde se realizuju biti podeljene na one od lokalnog značaja i one od regionalnog, kao i na investicije od posebnog značaja kojima će rukovoditi Vlada Srbije preko nove Razvojne agencije Srbije.
U obrazloženju zakonodavca je navedeno da je direktna posledica neadekvatne javne politike u oblasti ulaganja bio nizak nivo i pad investicione aktivnosti u Srbiji.
Nakon rasta bruto investicija u pretkriznom periodu, do 2009. godine, one su u periodu od 2009. do 2014. imale prosečan pad od oko minus četiri odsto godišnje, tako da su smanjenje i spor oporavak investicija, uticali su na smanjenje stope investiranja, koja ni pre krize nije bila na zadovoljavajućem nivou.
U periodu 2009. do 2014. godine stopa investiranja bila je na značajno nižem nivou u odnosu na pretkrizni period i prosečno je bila ispod 19 odsto BDP-a, što je bilo najniže u odnosu na zemlje u okruženju.
U istom periodu ukupne neto strane dikretne investicije u Srbiji su iznosile 22,1 milijardu evra, a prosečan priliv direktnih stranih investicija u Srbiji u pretkriznom periodu, od 2005. do 2007. iznosio je 2,7 milijardi evra i činio je 45,9 odsto bruto investicija, a u 2014. priliv je smanjen 1,5 milijardi evra.
Za sprovođenje ovog zakona u 2015. godini nije potrebno obezbeđivanje dodatnih sredstava u budžetu Republike Srbije. Sredstva za rad Razvojne agencije Srbije obezbeđena su Zakonom o budžetu Republike Srbije za 2015. godinu.
Ostavi komentar