Zakon o socijalnom preduzetništvu trebalo bi da bude donet do leta ove godine, a regulisao bi zapošljavanje socijalno ranjivih slojeva stanovništva, najavio je danas predsednik Ekonomskog kokusa Skupštine Srbije, Vladimir Marinković.
Radna verzija tog zakona trebalo bi da bude gotova naredne nedelje i biće upućena Ministarstvu za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja i Ministarstvu privrede, rekao je Marinković na sednici Kokusa.
Prema njegovim rečima, pre nego što se nadje pred Vladom i Skupštinom Srbije, Nacrt tog zakona biće na javnoj raspravi, a u pripremi tog akta će se koristiti iskustva Italije i Slovenije.
Socijalno preduzetništvo ne treba da zavisi od donacija i subvencija, a ta tema je važna u procesu pregovora o pridruživanja EU, napomenuo je Marinković.
Predsednik Upravnog odbora Nacionalne alijanse za lokalni ekonomski razvoj (NALED), Vladan Atanasijević, rekao je da se po zakonu na 20 zaposlenih u njegovoj firmi mora zaposliti po jedna osoba sa invaliditetom ili platiti odredjeni porez, odnosno doprinos državi da ne bi plaćali kazne.
Atanasijević je ocenio da to nije dobro rešenje, pogotovo u IT delatnosti kojom se on bavi, zato što nema dovoljno IT stručnjaka na tržištu rada koji pripadaju socijalno ranjivoj kategriji društva.
Predstavnik NALED-a Violeta Jovanović smatra da je socijalno preduzetništvo važno za privredu Srbije, da doprinosi ukupnom razvoju.
Razlika izmedju socijalnih i klasičnih preduzeća je u tome da ona ostvaruju profit za svoje potrebe, a ne za nekog drugog, a koncept upravljanja takvim firmama ima elemente nekadašnjeg samoupravljanja u socijalizmu.
Jedan od ciljeva podsticanja socijalnog preduzetništva i donošenja zakona je i lakši pristup izvorima finansiranja, čulo se na sednici.
Poslanik SNS Zoran Babić rekao je da je zapošljavanje osoba sa invaliditetom podgrupa socijalnog preduzetništva, koje je mnogo šira oblast, i dodao da treba doneti zakon koji će biti kvalitetan i u nazivu i u detaljima i tačno definisati koje su to socijalno ugrožene grupe.
Sam zakon mora da bude usaglašen sa drugim zakonima, kao što je Zakon o javnim nabavkama, da se ne bi dogodila diskriminacija prema odredjenim socijalnim kategorijama, kao i zloupotreba, ukazao je Babić.
Na pitanje Babića da li će taj zakon tretirati socijalno ugrožene koji odbiju ponudu za zapošljavanje, iako su radno sposobni, Marinković je ocenio da je to zanimljivo pitanje, koje tek treba definisati izmenama zakona o zapošljavanju.
Babić je predložio da se za decu bez socijalnog staranja pomeri granica starosti sa 18 na 21 godinu za radno angažovanje, kada je reč o socijalnom preduzetništvu.
Ostavi komentar