PARIZ, 7. februara (Tanjug) - Zaduživanje u svetu raste ubrzanim tempom od otpočinjanja svetske finasijske krize 2007, pre svega u Kini gde je ono učetvorostručeno, što predstavlja novu pretnju sveskom privrednom rastu. "Umesto da smanjuju dug, sve vodeće svetske ekonomije danas se više zadužuju u odnosu na njihov bruto domaći proizvod (BDP) nego što je to bio slučaj 2007", tvrde ekonomisti sa instituta Mekenzi Global (McKin
PARIZ, 7. februara (Tanjug) - Zaduživanje u svetu raste ubrzanim tempom od otpočinjanja svetske finasijske krize 2007, pre svega u Kini gde je ono učetvorostručeno, što predstavlja novu pretnju sveskom privrednom rastu.
"Umesto da smanjuju dug, sve vodeće svetske ekonomije danas se više zadužuju u odnosu na njihov bruto domaći proizvod (BDP) nego što je to bio slučaj 2007", tvrde ekonomisti sa instituta Mekenzi Global (McKinsey Global) instituta, ocenjujući da to dovodi do novih rizika po finasijsku stabilnost ugožavajući tako svetski privredni rast.
U studiji ovih analitičara navodi se da je zaduživanje privrednih aktera, država, preduzeća, domaćinstava, poraslo za 57.000 milijardi dolara izmedju 2007. i 2014. dostižući 200.000 dolara.
Prošlogodišnji svetski dug dostigao je 286 odsto globalnog BDP dok je on u 2007. iznosio 269 BDP.
"Od otpočinjanja krize, većina zemalja je povećala nivo duga", ocenje se u studiji koju prenosi AFP.
Udeo ukupnog duga porastao na više od 50 odsto BDP-a u 14 od ukupno 22 razvijene zemlje i 25 država u razvoju koje su obuhvaćene ovom analizom.
Irski dug je u odnosu na BDP od 2007. do 2014. porastao za rekordna 172 procentna poena, sledi Singapur sa rastom od 129 procentna poena, Grčka je na trećem mestu sa 103, a potom Portugalija sa rastom od 100 procentnih poena.
Ukupna zaduženost Francuske od od 2007. do 2014. povećana je 66 odsto, a Nemačke tek osam odsto.
Javni dug na globalnom nivou je porastao za 25.000 milijardi dolara i nastaviće da raste u brojnim zemljama dok veliki broj centralnih banaka u svetu smanjuje kamate kako bi podstakla privredni rast.
Prema predvidjanjima analitičara MGI, rekordni japanski javni dug od 2014. do 2019. porašće sa 234 na 258 odsto BDP-a.
Javni dug Francuske će se do 2019. povećati sa 104 na 119 odsto BDP-a.
Nemački dug će, medjutim, do 2019. biti smanjen sa 80 na 68 odsto BDP.
Napori najzaduženijih zemlja u pogledu smanjenja budžeskog deficita mogli bi se, kako je ocenjeno, nepovoljno odraziti na privredni rast.
U Kini, globalni dug je porastao pod uticajem pozajmica sklopljenih van uradjenog bankarskog sektora kao i pod uticajem spekulacija na tržištu nekretnina, sa 7.000 milijardi na 28.000 milijardi dolara.
Ukupan dug Kine od 282 odsto BDP je još podnošljiv, ali je on veći od duga SAD ili Nemačke, navodi se u analzi.
Dugovi kineskih preduzeća posebno zabrinjavaju jer oni iznose 125 odsto BDP.
U studiji se ističe da je posebno zabrinjavajuće netransparetno zaduživanje kineskih lokalnih zajednica, čiji je dug u poslednjih sedam godina gotovo utrostručen dostižući 1.700 milijardi dolara.
Zaduživanje domaćinstava na globolno nivou je takodje u stalnom rastu, iako je ono smanjeno od 2007. u pojedenim zemljama posebno pogodjenim krizom kao što su SAD, Velika Britanija, Španija i Irska.
Ali u zemljama kao što su Australija, Kanada, Ssvedska i Holandija, dug domaćinstava je na višem nivou nego u periodu pre nastanka najnovije svetske finasijske krize.
Svetske ekonomije, koje da bi rasle, moraju da se sve više zadužuju, i koje se sve redje i i sve teže razdužuju, moraće da nauče da žive na sigurniji način pored visokog nivoa duga, konstovano je u studiji.
Ostavi komentar