Prema propisima, koji regulišu platni promet sa inostranstvom banka ima pravo da od klijenta traži podatke o osnovu priliva, kažu u Raiffeisen banci.
Raiffeisen banka evidentiranje i podizanje deviza uplaćenih iz inostranstva uslovljava davanjem izjave o poreklu novca, kaže naša čitateljka u pismu poslatom redakciji.
Iako je na njen devizni račun iz inostranstva, kako kaže, uplaćen znatno niži iznos od 15.000 evra, koji po Zakonu o pranju novca i finansiranju terorizma banke moraju da kontrolišu, klijent se, kako kaže, ipak našao u neprijatnoj situaciji. Ova praksa je, tvrdi, u suprotnosti sa Zakonom o deviznom poslovanju, kao i Zakonom o zaštiti podataka o ličnosti.
Na mobilni telefon stigla joj je poruka od banke da je novac uplaćen, kao i više puta do sada kada je stizao profesorski honorar za angažovanje na projektima Evropske unije. Obavestili su je da bi u filijali ili preko onlajn naloga trebalo da popuni osnov priliva kako bi novac bio proknjižen.
| Postupak je u interesu klijenta Propisima koji se odnose na ovaj deo poslovanja banaka predviđeno je da klijent koji prima novac iz inostranstva obavezno banci dostavi podatke neophodne za isplatu i da priloži dokumenta koja mu banka traži, ako je to uslov za isplatu, kažu za „Politiku” u Narodnoj banci Srbije. Kako objašnjavaju, banka ne može da odobri račun korisnika ukoliko od njega nije dobila podatak o osnovu naplate i informacije neophodne za isplatu (npr. broj računa korisnika naplate ili njegov IBAN broj), pri čemu banka može zahtevati i dostavljanje određenog dokumenta ukoliko je i to propisano kao uslov za isplatu. – Banka je dužna da primenjuje i Zakon o sprečavanju pranja novca i finansiranja terorizma. U interesu je klijenta da omogući banci da na odgovarajući način sprovede propisane radnje i mere, što, u određenim slučajevima, podrazumeva i naknadnu dostavu dodatnih informacija ili dokumentacije– kažu u NBS. |
– Informacija je bila nepotpuna, pa sam otišla u banku gde mi je usmeno rečeno da moram da dam izjavu po kom osnovu su devize iz inostranstva uplaćene na moj račun. Usprotivila sam se tome (pri čemu je ostalo nejasno kako mogu dati izjavu ako nisam obaveštena ni o kom iznosu je reč, niti ko je uplatilac), a kontrolor u toj filijali mi je izričito rekao da novac neće biti doznačen na moj račun, niti će mi biti omogućeno da podignem pare sve dok ne budem dala izjavu koju od mene traže – kaže naša čitateljka.
Sledećih mesec i po dana, koliko je bila odsutna iz Beograda, devizni priliv nije proknjižen. Kada je otišla banke da podigne novac, pare za koja je tvrdila da su uplaćene nisu bile na računu.
– Upozorila sam ih da banka nema pravo da traži da je obaveštavam o osnovi uplate, ali je kontrolor i dalje insistirao na tome da moram da dam pisanu u izjavu o tome pre nego što mi omogući da podignem novac. Bila sam prinuđena da potpišem formular sa navedenim osnovom plaćanja, kako bih došla do svog novca koji mi je u tom momentu bio preko potreban – kaže naša sagovornica.
Po Zakonu o sprečavanju pranja novca i finansiranja terorizma propisano je da je banka dužna da pribavlja podatke o transakcijama u iznosu od 15.000 evra ili više. Transakcije se kontrolišu i kada postoje osnovane sumnje da je reč o pranju novca ili finansiranju terorizma ili kada postoje neke dileme oko verodostojnosti pribavljenih podataka o stranci i stvarnom vlasniku.
– S obzirom na to da je iznos koji je meni uplaćen manji od 15.000 evra mogu da zaključim da moja banka sumnja da perem novac ili da se bavim terorizmom, odnosno da sumnja u moj identitet. Ako je to tačno, postavlja se pitanje, da li će pribavljanjem moje izjave o osnovu priliva novca banka sprečiti moje eventualno nezakonite radnje ili potvrditi moj identitet? Drugo, zašto banka nije svoje osnovane sumnje o mojim potencijalno nezakonitim radnjama podelila sa organima krivičnog gonjenja – pita naša čitateljka i dodaje da je saznala da je uzimanje izjava o osnovi priliva deviza iz inostranstva od vlasnika računa praksa ove banke.
Problem je, po svemu sudeći bio to što banke u slučaju kada pravna lica uplaćuju novac iz inostranstva fizičkim licima one sprovode nešto strožije procedure.
U Raiffeisen banci kažu da su postupili u skladu sa važećim zakonskim propisima. Ova praksa je, kažu, usklađena sa Zakonom o deviznom poslovanju i Odlukom o uslovima i načinu obavljanja platnog prometa sa inostranstvom.
– Uputstvom za sprovođenje Odluke o uslovima i načinu obavljanja platnog prometa sa inostranstvom propisana je obaveza banke da klijenta obavesti o pristiglim parama, a korisnik tog novca je obavezan da dostavi podatke neophodne za isplatu – kažu u ovoj banci i dodaju da klijenti imaju mogućnost da u bilo kojoj filijali potpišu izjavu o trajnom osnovu priliva, kako bi sredstva po deviznom računu bila rasknjižena bez dolaska u banku.
Ostavi komentar