Samo jedna od 29 banaka koje sada posluju kod nas odobrava stambene kredite u našoj moneti
GRAĐANI Srbije stan kupuju na kredit u evrima, kada žele da sednu za volan novog automobila i njegovu cenu pretvaraju u stranu valutu, a i oni koji imaju novac za letovanje, aranžmane otplaćuju po deviznom kursu. Čim dobijemo platu i nju “merimo” u evrima. Prinuđeni smo da dinaru ne verujemo i da ga se odreknemo. Takvo ponašanje nam diktiraju i bankari i država. Jer, jedino zvanično sredstvo plaćanja u Srbiji poklekne već na prvom šalteru u banci.
Koliko je dinar slabo zastupljen u sopstvenoj zemlji najbolje na svojoj koži osećaju bankarski dužnici, jer im se svaka rata vezuje za kurs evra, kao i za drugu, manje popularnu valutu, švajcarski franak. Što je kredit veći, a rok duži, to su i veze sa evrom čvršće. Samo jedna od 29 banaka koje posluju u Srbiji, odobrava stambene kredite u dinarima, a do sada su tu mogućnost iskoristila samo dva klijenta.
Tako slab odziv nije neočekivan, ako se zna da je kamatna stopa čak četiri puta veća nego na zajam u evrima!
Centralna banka ima mogućnost da preko referentne kamatne stope svede kamatu na dinarske kredite na nivo prihvatljiviji za građane, ali to ne radi. Teško da i inflacija može biti dovoljno jak adut za ovakvo ponašanje bankara, jer ni ona više nije nekontrolisana. Zbog nedostatka izbora građani su prinuđeni da se okrenu evru.
- Krediti sa deviznom klauzulom uglavnom su dugoročni, poput stambenih ili kredita za kupovinu automobila, s obzirom na to da jake međunarodne valute poput evra ili švajcarskog franka imaju dugoročno mnogo veću stabilnost kursa, jer dolaze iz mnogo jačih i stabilnijih ekonomija nego što je naša - objašnjava ekonomista Vladimir Krulj, savetnik ministra za evropske integracije.
- Valutnom klauzulom banka želi da očuva realnu vrednost kredita na dugi rok, time što je vezuje za jaku valutu kao što je evro ili švajcarski franak. Za kratkoročne kredite, na primer do godinu dana, banke često ne primenjuju valutnu klauzulu, kada mogu da predvide kretanje kursa dinara, i kada imaju više sigurnosti da inflacija i eventualno “klizanje” kursa neće umanjiti realnu vrednost kredita koji korisnik vraća.
Nepoverenje u domaću valutu ekonomiste ne čudi, s obzirom na njenu istoriju punu posrtanja i padova.
- Svaku “ozbiljniju” cenu preračunavamo automatski u evre, jer tako dobijamo “realniju” sliku vrednosti robe, s obzirom na to da je evro, u svesti naših građana, sinonim za stabilnu vrednost, dok ne treba zaboraviti činjenicu da dinar ima svoju istoriju nestabilne valute - ističe Krulj. - Svi se sećamo inflatornih vremena u ne tako davnoj prošlosti. Poverenje u stabilnost domaće valute se gradi mukotrpno, a može se izgubiti za kratko vreme.
| DOBAR ZA ŠTEDNjU, LOŠ ZA KREDIT ZA švajcarski franak se kaže da je odlična valuta za štednju, jer je kurs veoma stabilan, pošto iza sebe ima izuzetno snažnu ekonomiju kao što je Švajcarska, ali nije dobar za kredit, jer kurs franka ima dugoročno stabilnu tendenciju, što uvećava realnu vrednost rate koja mora da se plaća - objašnjava Vladimir Krulj. - Srbija je veoma vezana za tržište EU, pa je logično da je evro “rezervna” valuta. Skoro dve trećine robne razmene realizuje se sa EU, stotine hiljada građana koji rade u inostranstvu radi upravo na prostoru EU i oni šalju svoje doznake u Srbiju upravo u evrima. Sve su to elementi koji našu zemlju vezuju za evro, pa samim tim i naše građane. |
- Novac je “slika” ekonomije iz koje dolazi - priča naš sagovornik. - Evro dolazi sa ekonomskog prostora koji obuhvata najjače evropske ekonomije, i normalno je da se više veruje u evro, nego u dinar koji je vezan za ekonomiju Srbije, mnogo manje razvijenu nego što je ekonomija evrozone.Slaba privreda ne može da generiše jaku valutu. I pored činjenice da je kurs dinara relativno stabilan poslednjih godina, loša iskustva iz prošlosti se ne zaboravljaju tako lako.
Klizanja kursa dinara kao posledica makroekonomskih neravnoteža u našoj ekonomiji, koja se povremeno dešavaju i nisu ništa neobično za ekonomije u tranziciji, a posebno u uslovima globalnih ekonomskih kriza, ne doprinose jačanju poverenja građana u nacionalnu valutu.
Međutim, što se dinara tiče, smatra Krulj, dugoročno gledano naša nacionalna valuta poslednjih godina pokazuje znake relativne stabilnosti, u odnosu na neke druge zemlje koje su čak uzele evro kao svoju nacionalu valutu, kao što je na primer uradila Crna Gora.
Dragoljub Rajić, iz Mreže za poslovnu podršku, međutim, smatra da prelazak Crne Gore na evro ima svojih prednosti.
- Tamo su iflatorni pritisci i skokovi cena procentualno za dve trećine bili manji u poslednjih osam godina nego u Srbiji - napominje Rajić.
- Rast cena u procentima je mnogo manji, jer imaju jednu valutu i nema manipulacije i kursnog rizika. Prvo nema prilike za mešetarenje u finansijskom posredovanju, a sa druge strane nema kursnog rizika kod uvoza, kod prometa robe i onda cene manje rastu. Kursom se manipuliše još od devedesetih godina prošlog veka, od izbijanja krize u bivšoj Jugoslaviji i to je jedan manir koji je i sada nastavljen.
NBS i Vlada Srbije su se, Memorandumom o strategiji dinarizacije, potpisanim aprila 2012. godine, obavezale da prate i analiziraju stepen korišćenja domaće valute u našoj zemlji. Na to ih je navela činjenica da bi veća upotreba dinara u finansijskom sistemu i bolja usklađenost valutne strukture prihoda i rashoda nebankarskog sektora poboljšale stepen finansijske stabilnosti zemlje, umanjile rizik od promene deviznog kursa u najranjivijim sektorima privrede i povećale efikasnost monetarne politike.
Ova analiza je pokazala da dinar uveliko gubi trku sa evrom. Od svih kredita koje su pozajmili građani i privrednici, svega 30 odsto je u dinarima. Od 1.812 uzajmljenih milijardi, svega 561 milijarda se otplaćuje u domaćoj valuti. Slična situacija je i sa novcem koje firme i građani drže na računima. Čak tri četvrtine od ukupno 1.589 milijardi dinara je u devizama. Na ovako loš rezultat u korist dinara najviše su uticali depoziti stanovništva, odnosno štednja. Građani, dakle - najviše veruju evru.
Od ukupne štednje, koja iznosi 1.017 milijardi dinara, svega 3,9 odsto je - u dinarima! Država, takođe, iako se zalaže za dinarizaciju, svoj dug računa u evrima. Ne zato što hoće, već zato što se uglavnom zadužuje na međunarodnom tržištu. Pitanje je, međutim, da li bi svi “argumenti” za forsiranje kredita vezanih za stranu valutu pali u vodu na Ustavnom sudu zemlje u kojoj je dinar jedino zvanično platežno sredstvo, odnosno moneta.
ZADUŽUJEMO SE U EVRIMA
DINARSKI dug čini svega petinu javnog duga Srbije. Praktično, od 2.628,3 milijarde dinara, koliko je iznosio javni dug na kraju trećeg kvartala 2014. godine, najveća je zaduženost u evrima, 42 odsto, potom u dolarima, 30,7 odsto, dok u dinarima iznosi 21,7 odsto, pokazuju podaci NBS.
DINAR BOLjI OD SRPSKE EKONOMIJE
I JEDNA moćna ekonomija kao što je Rusija, u uslovima ekonomske krize, ima problema sa kursom nacionalne valute, kao što se to dešava proteklih nedelja sa kursom rublje - napominje Vladimir Krulj. - Za dinar se poslednjih godina čak može reći da “bolje izgleda” i bolje stoji od ekonomije Srbije, s obzirom na relativnu stabilnost kursa u vremenima globalne krize.
Ostavi komentar