Povećanjem minimalne cene rada za 143 dinara po satu, čija primena počinje od iduće godine, minimalna zarada biće veća za 2.262 dinara i iznosiće 24.882 dinara. I dalje nedovoljno da se pokrije minimalna potrošačka korpa za koju je u julu trebalo da se izdvoji 36.069 dinara.
I dok za minimalnu potrošačku korpu nedostaje 11.187 dinara, ako se najniža zarada poredi sa prosečnom potrošačkom korpom (69.511 dinara), situacija još gora - nedostaje četiri puta više - 44.629 dinara!Ipak, ovo povećanje minimalne cene rada za 13 dinara značiće za 350.000 radnika, kolike su procene da u Srbiji prima minimalac.
- Minimalna cena rada nije dovoljna ni za minimalnu potrošačku korpu, a kamoli za prosečnu, što govori da nikako da izađemo iz tranzicionog perioda koji bi doveo do boljitka u životnom standardu. Dobro je da postoji suficit u budžetu, ali je to džaba kad to ne znači za kvalitetan život, a što ne podrazumeva da neko radi i ima samo za golo preživljavanje. U nekim slučajevima ljudi su prinuđeni da rade na crno, a kako bi obezbedili minimalnu potrošačku korpu, a da ne pričamo koliko im je potrebno za prosečnu, koja je nedodirljiva - kaže ekonomista Saša Đogović.
Naš sagovornik smatra da bi bolji životni standard obezbedila radna mesta koja će produkovati bolje zarade.- Potrebna su veća ulaganja države u neke oblasti koje bi kreirale nova radna mesta i veće zarade - ukazuje Saša Đogović, dodajući da su neophodne kapitalne investicije koje bi obezbeđivale bolje plaćene poslove i stvarala preduslove za oživljavanje nekih područja, a što bi uticalo i na privatnu inicijativu.
Takođe, po mišljenju Đogovića, potreban je i otklon prema netransparentnim i neselektivnim subvencijama stranim investitorima, jer one kako se pokazalo, ne obezbeđuju kvalitetan život zaposlenih u tim kompanijama već puko preživljavanje.
Ostavi komentar