Gotovo 34 milijarde dinara, što je 286 miliona evra, dugujemo po kreditnim karticama. Ovo je najskuplji vid pozajmice, odmah posle “dozvoljenog minusa”, s prosečnom cenom od 21,42 odsto godišnje. Ipak, to građane ne sprečava da ih masovno uzimaju, pa je tako, prema podacima Kreditnog biroa, u opticaju čak 1,2 miliona kartica.
Postoje tri vrste kreditnih kartica. Prva, takozvana čardž kartica, koja plaćanje odlaže za mesec dana, služi da se kratkotrajno premosti trenutni nedostatak novca. Banka na ove kartice ne naplaćuje nikakvu kamatu, već samo troškove održavanja (ili takozvanu članarinu), pa je ova vrsta zajma “preko plastike” najisplativija.
Druga vrsta kartica je ona kod koje banka dug automatski deli na dogovoreni broj rata, najčešće tri, šest ili 12. Ova vrsta pozajmice već ima svoju cenu, iako neke banke za nju ne naplaćuju kamatnu stopu, već takozvanu naknadu, koja se obično “skida” s prvom ratom i kreće se, najčešće, od nekoliko stotina pa do 1.000 dinara, što zavisi od visine pazara.
| SVE VIŠE PLAĆAMO KARTICAMA Tokom prvih šest meseci ove godine, u prodavnicama, restoranima, na pumpama... utrošili smo ukupno 167,8 milijardi dinara plaćajući svim karticama, pokazuju podaci Narodne banke Srbije. Manji deo tog iznosa odnosi se na kreditne i kartice sa odloženim plaćanjem - tek 32 milijarde dinara. |
Najskuplja kreditna kartica je - revolving. Kada se njom pazari, u startu može da se računa da će kupljena roba po otplati da košta bar 30 odsto više. Jer ovde se svakog meseca namiruje određeni procenat duga, najčešće minimalnih pet odsto, dok na ostatak ide kamata. Od tako uvećanog iznosa, sledećeg meseca ponovo se plati pet odsto, a na ostatak duga se zaračunava kamata... Iz začaranog kruga “kamate na kamatu” dugo se izlazi, naročito ako korisniku nedostaje finansijske discipline, pa čim otplati deo ovog “samoobnavljajućeg” kredita uleti u novi trošak.
Banke u svojoj ponudi obično imaju kombinaciju ovih kreditnih kartica. Tako istovremeno jedna ista kartica može da bude i “čardž” (ako se ceo pazar namiri do određenog datuma idućeg meseca pa se ne plaća ni kamata), i kartica “na rate” (ako SMS-om obavestite banku da delite iznos na više meseci) i, na kraju - revolving, kada dužnik propusti sve ove datume i rokove pa mu banka zaračuna kamatu na ceo iznos i mesečno ga duži za određeni procenat ukupnog duga.
Svaka ova kartica u slučaju kada se tako dogovore banka i određeni trgovac, može da služi i za plaćanje na rate, bez ikakve kamate i naknade i to direktno na prodajnom mestu. U tom slučaju trgovac prodatu robu ne naplaćuje odmah u celosti, iako “provlači” karticu na ceo iznos, već dobija svakog meseca deo rate, kao što se i klijentu banke svakog meseca sa računa skida isti toliki iznos.
MISLIM DA SU REVOLVING KARTICE BESMISLENE