Građani koji vade nova lična dokumenta i dalje šalterskim službenicima podnose uverenje o tome da su se rodili, a za konačno iskorenjivanje ove paradoksalne prakse, prema rečima resorne ministarke Ane Brnabić, potrebno je još nekoliko meseci rada.
Iako je Zakon o opštem upravnom postupku donet još za mandata prethodne ministarke državne uprave i lokalne samouprave Kori Udovički, građanima se i dalje više isplati, kad je reč o provedenom vremenu, da sami peške prikupe po institucijama sva potrebna dokumenta, umesto da čekaju da te službe međusobno razmene podatke. Ako čekaju, službenici će u većini slučajeva, umesto za tri dana, koliko je primera radi potrebno da se izda nov pasoš, koristiti maksimalan rok od 30 dana.
Upitana gde je zapelo i zašto ideja o razmeni podataka među institucijama nije zaživela i u praksi, ministarka Brnabić podvlači da je proces veoma složen, da je elektronska uprava prioritet, kao i da očekuje da će sistem konačno zaživeti za nekoliko meseci. Elektronska uprava je jedan od prioriteta ove vlade.
Ono što je prethodna vlada dobro uradila jeste usvajanje Zakona o opštem upravnom postupku. Dugo se radilo na tom zakonu, i to je više od 50 odsto posla, a sada ga treba uspešno implementirati, rekla je Brnabić Tanjugu.
Različite državne funkcije, ministarstva, agencije, lokalne samouprave imaju već svoje elektronske servise, objašnjava ona, ali je zapelo u delu što neki servisi nisu kompatibilni. Sada bi trebalo videti koliko čiji servisi mogu da komuniciraju, da bi to zaživelo i da gradjani ne podnose izvod iz matične knjige rođenih, venčanih i slično.
Trebalo bi da, kad odete na šalter i date zahtev za neki dokument, državni službenici mogu da komuniciraju jedni sa drugima, i da to sami prikupe. Svi ti dokumenti su već kod njih, navodi Brnabić.
Preduslov za to je, nastavlja, kompatibilnost elektronskih servisa, o čemu se, kako je rekla, dugo nije razmišljalo.
Druga stavka za koju se može reči da je malo ukočila proces jeste, prema njenim rečima, to što, mnogo podataka i dalje nije prebačeno u elektronski oblik.
Mnogo podataka je i dalje, takoreći na papiru, a veliki je posao da se oni prebace u elektronsku formu, dodala je ona. Brnabić je, ističući da je obim posla veliki, izrazila nadu da bi mogao da bude završen tek za nekoliko meseci.
U Nacionalnoj alijansi za lokalni ekonomski razvoj, koju je ministarka vodila do imenovanja u vladi, ističu da je suština elektronske uprave, što je bila jedna od preporuka ove organizacije za smanjenje birokratije, da državne institucije rade same, a ne da građani budu njihovi kuriri.
Savetnik u NALED-u Ivan Radak kaže za Tanjug da u praksi razmena podataka funkcioniše, ali ne uvek kako se očekivalo, jer na žalost, institucije i dalje koriste maksimalan rok da prikupe podatke za svakog građanina i da obrade zahtev.
U nekim slučajevima je to sigurno opravdano, jer podaci koje traže ne postoje u elektronskom obliku, ali u nekim slučajevima sigurno nije opravdano, rekao je Radak. On je naveo primer da se prilikom vađenja ličnih dokumenata, institucije pravdaju time da moraju da obrade veliku količinu zahteva, i ukazuje da bi rešenje bilo - elektronska razmena podataka, odnosno mogućnost da u realnom vremenu službenici pristupe podacima u nadležnosti drugih institucija.
U praksi bi to značilo da se utvrdi koja je institucija nadležna za koji podatak, ali i da se zna da je ona odgovorna za tačnost tog podatka. Onda službenik može u realnom vremenu da pristupi bazi podataka te institucije i da bude siguran da je preuzeo tačnu informaciju, da ne mora dodatno da to proverava. To bi omogućilo da ovaj rok od mesec dana bude skraćen, rekao je Radak.
Ostavi komentar