Po prvi put u istoriji država je odlučila da deo svog poljoprivrednog zemljišta ponudi u otkup malim poljoprivrednicima sa naviše do 30 hektara u vlasništvu, koji će sada moći da kupe još do 20 hektara državnog zemljišta sa rokom plaćanja do pet godina, rekla je danas ministarka poljoprivrede i zaštite životne sredine Snežana Bogosavljević Bošković.
Bošković je na javnoj raspravi o Nacrtu zakona o izmenama i dopunama zakona o poljoprivrednom zemljištu u Nišu dodala da se na taj način žele dodatno ojačati mali poljoprivredni proizvođači.
"Stanje u poljoprivredi je takvo da traži brza rešenja, a novim zakonom o poljoprivrednom zemljištu želimo da unapredimo raspolaganje ovim prirodnim resursom, jer je trenutno stanje takvo da traži brza rešenja", istakla je ona.
Bošković je istakla da se predloženim izmenama i dopunama Zakona teži da se zemljište koje se nije izdavalo najmanje tri uzastopne agroekološke godine, sada može besplatno izdati na period do pet godina, sa mogućnošću produženja roka do 20 godina.
Prema njenim rečima, najveća novina koju donosi Nacrt su kazne za uzurpatore poljoprivrednog zemljišta.
"Praksa dosadašnjeg korišćenja i upravljanja državnim poljoprivrednim zemljištem je takva da zahteva promene u pravcu efikasnijeg, racionalnijeg i ekonomičnijeg korišćenja istog. U prilog tome govori podatak da gotovo polovina obradivog zemljišta kojim raspolaže Srbija se ne izdaje u zakup, kao i da se velike površine istog uzurpiraju i od poznatih i od NN lica", ukazala je ministarka.
Veliki deo zemljišta je neiskorišćen, a nivo investicija je izuzetno nizak, naglasila je Bošković, dodajući da se ovim zakonom želi omogućiti davanje do 30 odsto državnog zemljišta u zakup velikim investitorima i tako poveća nivo investicija, a domaćim proizvođačima omogući siguran plasman proizvoda.
Ministarka poljoprivrede je u obrazlaganju potreba za promenom zakona o poljoprivrednom zemljištu rekla da Srbija ima ukupno 490 hiljada hektara obradivog zemljišta, a da je iskorišćenost veoma mala.
" U Vojvodini se koristi 63 odsto, dok je u centralnoj Srbiji iskorišćenost svega 13 odsto obradivog zemljišta.
Ostalo je ili uzurpirano ili uparloženo. Ovim zakonom hoćemo da povećamo efikasnost, racionalnost i ekonomičnost korišćenja obradivog zemljišta" zaključila je ministarka poljoprivrede.
Ministarka je naglasila da kada je reč o zemljištu koje je i predmet Zakona o restituciji, ono mora biti tretirano u skladu sa tim zakonom.
Bošković je najavila da je još jedna od izmena što će se obezbediti predvidivo i pouzdano poslovno okruženje kao osnovni preduslov za investicije i da će se na taj način pokrenuti proizvodnja, obezbediti količina i kvalitet proizvoda, koji su ključni za opstanak proizvođača u sve zahtevnijim tržišnim uslovima kako u svetu, tako i kod nas.
Ostavi komentar