Na Wall Streetu su u utorak najvažniji indeksi blago porasli, nadoknadivši deo gubitaka od prethodnog dana, pri čemu je najviše porastao energetski sektor nakon skoka cena nafte, dok je deonica Facebooka ponovno pala.
Obratio se oprezno sve dok odluka američke centralne banke o kamatnim stopama i mogućim signalima o tome koliko će Fed-a ove godine povećati novac.
Dow Jones ojačao je 116 bodova ili 0,47 posto, na 24.727 bodova, dok je S & P 500 porastao 0,15 odsto, na 2.716 bodova, a Nasdaq indeks 0,27 odsto, na 7.364 boda.
Najviše je juče, oko 0,8 odsto, porastao S & P indeks energetskog sektora, što se zahvaljuje skoku cena nafte za više od 2 odsto, na najviše nivoe u tri nedelje. Podrška tržištu takođe je obezbedila rast finansijskog sektora za 0,2 odsto, dok je udeo Facebook-a bio još jeftiniji.
Tako je u poslednja dva dana cena akcije te društvene mreže potonula oko 9 posto jer su zvaničnici iz SAD-a i Evrope pozvali poslovodstvo te kompanije da objasni kako je konsultantska firma Cambridge Analitica, koja je radila na izbornoj kampanji predsednika SAD-a Donalda Trampa, stekao pristup 50 miliona korisnika Facebook-a bez njihovog pristanka.
Pad od oko 9 odsto za dva dana je najveći dvodnevni gubitak na Facebooku od februara 2016. godine, što znači da je kompanija izgubila oko 60 milijardi dolara akcija.
Zajedno s Facebookom pale su i cene drugih društvenih mreža, pa je juče akcija Twittera pojeftinila više od 10, a Snapa više od 2,5 posto. Investitori su zabrinuti da li će ovaj slučaj uticati na prihod od oglašavanja socijalnih mreža, ali i mogućnost strožije regulacije.
"Negativno bi bilo ako poslovodstvo Facebooka bude dovedeno pred Kongres i ako se pokrene proces za novu, strožiju regulaciju koja bi mogla zaustaviti snažan rast kompanije", kaže Džo Saluzzi, direktor u firmi Themis Trading.
Investitori su takođe uzdržani jer je jučerašnja Feda-ova dvodnevna sesija počela, na čelu sa novim predsednikom američke Centralne banke Jeromeom Povellom.
Očekuje se da će glavna kamatna stopa Feda porasti za 0,25 procentnih poena, u rasponu od 1,5 do 1,75 odsto, što bi bilo prvo povećanje u američkom dolaru ove godine.
Prošle godine je Fed u tri navrata podigao ključne kamatne stope, a ove godine to može učiniti tri ili četiri puta, u zavisnosti od inflacije u SAD-u.
"Konačno smo u fazi normalizacije monetarne politike, nakon što se godinama pričalo da tržište raste zahvaljujući Fedu koji je držao kamate rekordno nisko. Sada ćemo videti šta tržište može učiniti - može li da stane čvrsto na obe noge? "Kaže Saluzzi.
I na evropskim berzama, cijene akcija su juče rasle. Indeks London FTSE ojačao je 0,26 odsto na 7.061 poena, dok je Frankfurtski DAX porastao za 0,74 odsto na 12.307 poena, a CAC u Parizu za 0,57 odsto na 5,242 poena.
Ostavi komentar