BEOGRAD, 6. februara (Tanjug) - Vraćanje javnog duga neće biti ugroženo, a država će se ubuduće više zaduživati u dinarima na finansijskom tržištu, tako da će učešće dinarskog dela javnog duga biti povećano sa sadašnjih 22 odsto na 40 odsto javnog duga, izjavio je ministar finansija Dušan Vujović.
BEOGRAD, 6. februara (Tanjug) - Vraćanje javnog duga neće biti ugroženo, a država će se ubuduće više zaduživati u dinarima na finansijskom tržištu, tako da će učešće dinarskog dela javnog duga biti povećano sa sadašnjih 22 odsto na 40 odsto javnog duga, izjavio je ministar finansija Dušan Vujović.
On je na konferenciji za novinare naveo i da je javni dug Srbije dostigao 22,7 milijardi evra ili 70,9 odsto bruto domaćeg proizvoda (BDP) i da će nastaviti da raste i u 2016. kada će dostići 75 odsto BDP-a, a onda će početi da pada zahvaljujući merama fiskalne konsolidacije.
Ministar finansija je rekao da je usled velikih pomeranja kurseva valuta na svetskom finansijskom tržistu, pogotovo usled rasta dolara prema evru, neznatno je povećan javni dug i dodao da je dolarski deo duga u proteklih četiri meseca povećan svega za oko 100 miliona dolara ii trenutno iznosi oko 8,7 milijardi dolara.
Srbija će do ulaska u članstvo EU zadovoljiti kriterijume javnog duga i deficita iz Mastrihta, koje važe za sve članice Unije, rekao je Vujović i podsetio da po kriterijumu iz Mastrihta članice EU moraju da imaju fiskalni deficit ispod tri odsto BDP-a.
Nastavlja se tendencija smanjenja kamatnih stopa na državne hartije od vrednosti, sa kojima se država zadužuje na domaćem finansijskom tržištu, kao i trend produženja ročnosti duga, rekao je Vujović.
Rapidno se povećava zaduživanje u dugoriočnim izvorima, ocenio je Vujović i naveo da se radi o prodaji državnih obveznica sa rokom dospeća od tri, pet, sedam i 10 godina, pri čemu se danas plaćajukamate koje su tri do pet odsto niže nego pre tri godine.
Vujović je istakao da kada investitor ulaže u državne hartije od vrednosti sa rokom dospeća od 10 godina, to je znak poverenja u aktuelnu vladu i domaće finansijske institucije.
Komentarišući emisije državnih obveznica u proteklih desetak dana, Vujović oko 34 milijardi dinara je prikupljeno po kamati od 12,4 odsto i to je daleko povoljnije od spoljnog zaduzivanja i to na rok od sedam godina, a nekada nismo mogli da tu kamatu postignemo na ročnost hartija od vrednosti od tri meseca.
"Srbija prelazi iz kratkoročnih u dugoročne HOV sa nižom kamatom i iskoristiće povoljne kamate na zaduživaje u evrima", najavio je Vujović.
Govoreći o deficitu budžetu, Vujović je naveo da je u prvom kvartalu ove godine deficit budžeta bio daleko manji nego što je planirano Zakonom o budžetu, a u prilog tome naveo je podatke iz januara.
Suficit budžeta u januaru ove godine je iznosio više od 13 milijardi dinara, što je skoro 20 miliajrdi dinara više u odnosu na procenjeni deficit od pet milijardi dinara, naveo je ministar finansija.
Vujović je podsetio da je u programu sa MMF-om dogovoreno da deficit budžeta za prvi kvartal 2015. godine iznosi 55 miliajrdi dinara, "a mi startujemo sa suficitom od preko 13 milijardi dinara".
Govoreći o kretanju deficita opšte države u 2014. godini, Vujović je rekao da je vlada imala loše procene, ali srećom u pozitivnom smislu i podsetio da kada je on preuzeo funkciju ministra finansija predvidjalo se da će deficit dostići devet odsto BDP-a, a zvanični podaci za 2014. godine govore da je deficit iznosio 6,6 odsto BDP-a.
Ostavi komentar