Volstrit zabeležio najgore poslovanje još od 1970. godine

Na Vol Stritu su u četvrtak cene deonica pale

Tako su berzanski indeksi završili u minusu i na mesečnom i na kvartalnom nivou, dok su u celom prvom polugodištu zabeležili najveći pad u više od 50 godina.

Dau Džouns oslabio je juče 253 boda ili 0,82 odsto, na 30.775 bodova, dok je S&P 500 skliznuo 0,88 odsto, na 3.785 bodova, a Nasdak indeks 1,33 odsto, na 11.028 bodova.

Tako je mesec jun završen u sumornom raspoloženju. Sva tri indeksa zabeležila su pad i u celom drugom tromesečju, a dva kvartala uzastopnog pada S&P 500 i Dau indeksa ne pamte se od 2015. godine.

U celom prvom polugodištu Dau Džouns potonuo je, pak, više od 15 odsto, S&P 500 više od 20, a Nasdak indeks gotovo 30 odsto.

To je za S&P 500 indeks najlošije prvo polugodište od 1970. godine, za Dau Džouns od 1962, a za Nasdak najgore od kada odstoji.

U prvim danima ove godine indeksi su dosezali rekordne nivoe, kao i lane, zahvaljujući oporavku privrede od korona-krize, ali ubrzo se smer tržišta preokrenuo zbog širenja omikron varijante kovida 19.

Potom je usledio ruski napad na Ukrajinu, što je poremetilo tržište energenata, sirovina i hrane, pa je tako dodatno podstaklo rast ionako već visoke inflacije.

Kako je inflacija u SAD dosegnula najviše nivoe u 40 godina, Fed je odgovorio agresivnim povećanjem kamatnih stopa, a to su učinile ili najavile i mnoge druge centralne banke u svetu.

Zbog toga će se, svakako, usporiti rast svetske ekonomije, a moguća je i recesija.

U prvom kvartalu je američka ekonomija pala na kvartalnom nivou, a ni makroekonomski podaci u drugom kvartalu nisu sjajni.

"Od početka godine raste inflacija, dok se rast ekonomije usporava. Fed zaoštrava finansijske uslove kako bi suzbio inflaciju i paniku na tržištima. Ali, mislim da je 'mekano' prizemljenje ekonomije malo verovatno. Čini mi se da smo zapravo već uronili u recesiju, a jedino je pitanje koliko će biti duboka", kaže Pol Kim, direktor u kompaniji Simplifaj (Simplify).

Juče objavljeni podaci ukazali su na blagi pad raspoloživog dohotka u SAD, slabljenje potrošnje i dalje visoku inflaciju, kao i blagi rast nezaposlenosti.

"Podaci počinju da pokazuju da se potrošnja usporava, čini se da inflacija počinje da utiče na prosečnog potrošača. A to može uticati na zarade kompanija, glavne pokretače tržišta", kaže Oliver Purše, potpredsednik u kompaniji Veltspajer advajzors (Wealthspire Advisors).

I na evropskim berzama su cene deonica juče pale. Londonski FTSE indeks oslabio je 1,96 odsto, na 7.169 bodova, dok je frankfurtski DAX skliznuo 1,69 odsto, na 12.783 boda, a pariški CAC 1,80 odsto, na 5.922 boda.