EUR 118,09 USD 105,05 CHF 103,45

Kursna lista


Zvanični kurs Evra za dan 22.04.19. :: 118.0719 rsd

Tekst objavljen: 15.02.2019 14:00        


Mali akcionari su „slepi putnici“ u korporacijama i oni dele rezultate koji uglavnom zavise od postupanja vlasnika kontrolnog paketa akcija ili dominantnog akcionara. U Srbiji su loše zaštićeni i često prepušteni na milost i nemilost većinskih vlasnika, dominantnih akcionara i direktora, pa im jedino ostaje da se sami bore za svoja prava. Ovako bi u najkraćem mogla da se opišu prava malih akcionara u našoj zemlji.

Vlasnik ste akcija propale kompanije, šta sad?

„Glavni problemi tiču se nefunkcionisanja institucija samog tržišta, i to prvo Komisije za hartije od vrednosti kao vrhovnog regulatornog tela, ali i institucija na koje se finansijsko tržište naslanja. Tu pre svega mislim na sudove. Pojedinačni akcionari na domaćem tržištu imaju veoma nizak nivo zaštite što govori ovdašnja korporativna praksa, ali i ocene međunarodnih nezavisnih institucija koje se ovim pitanjem bave“, objašnjava za Kamaticu Nenad Gujaničić, iz brokerske kuće Momentum.

Od uspešne kompanije do stečaja

Ne postoji precizna evidencija koliko je berzanskih kompanija otišlo u stečaj, ali se zna da je broj veliki. Među njima su nekada istaknute banke koje su bile članice repernog indeksa Belex15. To su Agrobanka, Razvojna banka Vojvodine, Univerzal banka, Privredna banka, ali i neke kompanije iz realnog sektora čijim akcijama se mnogo trgovalo kao što su Fidelinka, Banini, šećerana TE-TO, Univerzal holding.

U svetu poznat je primer energetska kompanija Enron koja je na početku ovog veka bila jedna od najvećih svetskih kompanija, ali je propala zbog korporativnih i računovodstvenih prevara.

Da li će i kada neka kompanija bankrotirati veoma je teško predvideti. Zato mali akcionari moraju da deluju pre svega preventivno. Pre kupovine akcije treba da dobro analizira poslovni i finansijski položaj kompanije, zatim predvidi putanju njenog budućeg rasta i razvoja. Pored toga, trebalo bi oceniti koliko su ova očekivanja veću ukalkulisana u trenutnu cenu akcija. Kada investitor postane vlasnik akcija trebalo bi da kontinuirano prati sva bitna dešavanja koja bi mogla uticati na rezultate kompanije, ali i da ima proaktivan nastup i koristi institute akcionarstva, da učestvuje na skupštinama akcionara, prati obaveštenja koja kompanija objavljuje.

„Kada kompanija počne da gubi tlo pod nogama, a akcionar ne može da utiče na takve stvari, najbolje je da proda akcije i izabere drugo ulaganje. To je i glavna prednost tržišta kapitala, svako ulaganje je moguće vrlo brzo prebaciti na drugo mesto. Nažalost, za domaće tržište akcija u poslednjim godinama se ovo ne može reći jer je trenutno veoma teško kupiti odnosno prodati po tržišnim cenama. Generalno, akcionar bi najviše trebalo da vodi računa o finansijskom zdravlju kompanije i poštovanju njegovih prava kao vlasnika. Jedan od ključnih kriterijuma koji objedinjuje ova dva pitanja je kontinuirana isplata značajnih iznosa dividendi“, kaže Gujaničić. On još i dodaje da su neki od signala koji ukazuju da su kompanije na „nestabilnom tlu“ povećano zaduživanje, smanjivanje profitabilnosti i veći gubici, neracionalne i promašene investicije, ponašanje uprave i dominantnih akcionara mimo osnovnih postulata akcionarstva.

Kada kompanija bankrotira ona može da pokuša reorganizaciju putem unapred pripremljenog plana reorganizacije (UPPR),. a kada kompanija ode u stečaj, ona se automatski povlači sa Beogradske berze gde bi inače akcionari trebalo da se obaveštavaju o svim bitnim događajima. Zatim sledi proces stečaja koji bi akcionari trebalo da prate kako bi videli da li ima šansi da iz stečajne mase dobiju nekakvu vrednost za svoje akcije. Najčešće su potraživanja poverioca mnogo veća od same imovine kompanije pa za akcionare koji su poslednji u redu za naplatu obično ništa ne ostane.

„Efikasnost tržišta kapitala u razvijenim ekonomijama najviše štiti samog akcionara jer postoji višedecenijska korporativna praksa i valjano funkcionisanje svih relevantnih institucija. To naravno ne znači da nije moguće da i na razvijenim berzama kompanije propadnu, ali je to više izuzetak nego redovan slučaj kao kod nas. Takođe, i tamo se dešavaju incidenti po pitanju zloupotrebe prava manjinskih akcionara, ali su to izolovani slučajevi koji se veoma brzo i efikasno procesuiraju“, priča Nenad Gujaničić iz Momentuma.

Kompanija koja je u stečaju u Centralnom registru hartija od vrednosti ima odrednicu „u stečaju“ i tako se može prepoznati. Takođe, ni akcije nemaju tržišnu vrednost.

1 komentar

  1. User image
    Desimir 13.02.2019 1:52

    Kakva su prava radnika akcionara bivseg JAT-a a sada Air Srbija?

Ostavi komentar


Pročitao/la sam i prihvatam uslove korišćenja




Povezane teme:
kompanija u stečaju prava akcionara kamatica berza akcije akcije kompanija mali akcionari

Kalkulator dozvoljenog minusa
Dozvoljeni minus
Nedozvoljeni minus
dana