U prva četiri meseca prosečna zarada nije realno porasla, ali, ako se povećaju plate u javnom sektoru, njen rast u 2017. je izvestan. – Najviše plate u Beogradu i okolini, a najniže na jugu.
Prosečna zarada, bez poreza i doprinosa, isplaćena u aprilu 2017. dostigla je 49.635 dinara, saopštio je Republički zavod za statistiku. U odnosu na prethodni mesec bila je veća za 3,8 procenata nominalno i za tri odsto realno. U poređenju sa istim mesecom prošle godine, prosečna neto plata u aprilu bila je nominalno veća za 0,8 procenata, ali realno je bila manja za 3,1 odsto.
Zarade su od početka ove godine rasle, naročito u privatnom sektoru, ali je istovremeno rasla i inflacija.
Iako je preračunata u evro prosečna neto zarada isplaćena u aprilu dostigla 401 evro, dok se u celoj 2016. godini kretala se oko 370 evra, statističari su izračunali da prosečna zarada isplaćena u prva četiri meseca 2017. nije realno bila veća nego u istom periodu 2016.
Drugim rečima, u novčanicima građana, u proseku, bilo je više dinara, ali je za njih moglo da se kupi isto kao u prva četiri meseca 2016. Međutim, ako dođe do obećanog povećanja plata u javnom sektoru, uz očekivan rast zarada u privatnom sektoru, realni rast prosečne zarade u 2017. biće sasvim izvestan.
Procena je zvanične statistike da su zarade bez poreza i doprinosa u 2016, u odnosu na 2015. godinu, bile nominalno veće za 3,7 odsto, a realno za 2,6 procenata. Ostaje da se vidi da li će prosečna zarada u 2017. dostići 440 evra, kao što je nedavno izjavio Aleksandar Vučić, do pre nekoliko dana premijer, a sada predsednik Srbije.
Ekonomisti smatraju da će u ovoj godini standard građana, opet u proseku, malo porasti, ali svakome od nas preostaje da u decembru podvuče crtu i proceni lični bilans u 2017.
Statističke tabele kazuju da lični standard svakog od nas umnogome zavisi od toga šta i gde radi, ali i u kom delu zemlje živi. Poslednja anketa o prihodima i uslovima života je potvrdila da naša zemlja ima najveću nejednakost u raspodeli dohotka u Evropi u poslednje tri godine. U Srbiji 20 odsto stanovništva sa najvišim dohotkom zarađuje čak devet puta više od 20 odsto najsiromašnijih i taj raspon je najveći u Evropi.
Prosečna neto plata zaposlenih u prva četiri meseca 2017. bila je 46.489 dinara. Četvoromesečni prosek zarada u prerađivačkoj industriji bio je 44.156 dinara, u poljoprivredi i šumarstvu – 40.686, u građevinarstvu – 41.386, u rudarstvu – 76.181, snabdevanju električnom energijom i gasom – 78.502, u bankama i osiguranju, bez PIO fonda – 82.046 dinara. Najniže zarade u ovom periodu imali su zaposleni u preradi drveta – 26.220 dinara u proseku, slede proizvođači odeće – 26.833 dinara i proizvođači kože i kožnih proizvoda – 27.809. Najviše se zarađuje u računarskom programiranju i konsultantskim delatnostima – 176.612 dinara.
Kada je reč o javnom sektoru, četvoromesečni prosek zaposlenih u državnoj upravi i obaveznom socijalnom osiguranju bio je 48.373 dinara. Prosek zaposlenih u obrazovanju bio je 41.999, a u zdravstvenoj i socijalnoj zaštiti 39.895 dinara.
Zvanična statistika beleži i kretanje prosečnih neto zarada po statističkim teritorijalnim jedinicama. Odnos sever–jug je 51.686 prema 39.545 dinara, u korist severa. Mesečni neto prosek u prva četiri meseca u Beogradskom regionu – grad Beograd sa 17 opština, iznosio je 58.598 dinara, a u Vojvodini 44.504 dinara. Mesečni neto prosek u južnoj i istočnoj Srbiji u ovom periodu bio je 40.270, a u Šumadiji i zapadnoj Srbiji 38.941 dinar.
Posmatrano po opštinama i gradovima, najbolje se zarađuje na teritoriji grada Beograda – četvoromesečni prosek 58.598 dinara. Od deset opština, svrstanih po visini prosečnih zarada u prva četiri ovogodišnja meseca, osam pripadaju gradu Beogradu. Prednjači opština Surčin, na čijoj teritoriji je aerodrom „Nikola Tesla”, sa četvoromesečnim prosekom od 81.691 dinara. Ali Beogradu pripadaju i opštine Sopot, u kojoj je četvoromesečni prosek neto zarada bio 33.418 dinara, Grocka – sa prosekom od 36.180 i Barajevo sa 36.438 dinara.
Najviše opština sa najnižim prosekom zarada je na jugu Srbije. Četvoromesečni prosek u Topličkoj oblasti bio je 34.110 dinara, sledi Jablanička oblast sa 34.826 dinara, Mačvanska 36.278, Rasinska sa 37.362 i Zaječarska sa 37.382 dinara.
Uslov da živimo znatno bolje je da bruto domaći proizvod (BDP) u dužem vremenskom periodu raste po stopi od 4–5 odsto. Za takav brz i održiv rast potrebne su visoke investicije od oko 25 odsto BDP, koje bi se u većoj meri finansirale iz domaćih sredstava.
U prošloj godini vrednost ukupnih investicija dostigla je 19 procenata BDP.
Ostavi komentar