Nakon suficita budžeta u 2017. godini, prvog posle više od decenije i ove godine državna kasa je na putu da završi u plusu.
Kada se nakon prvih šest meseci povukla crta, u republičkom budžetu je bio višak od 30,9 milijardi dinara, a na nivou cele države, kada se uključe budžeti lokalnih samouprava i fondova (PIO i RFZO), kao i JP Putevi Srbije, suficit je iznosio 32,9 milijardi dinara.
Ovo je prema javno objavljenim podacima Ministarstva finansija, mada je ministar finansija Siniša Mali nedavno izjavio da je suficit povećan na 49,1 milijardi dinara posle sedam meseci ove godine. U ovom periodu, inače, Zakonom o budžetu bio je planiran deficit od 16,7 milijardi dinara.
| Od poreza na dobit preduzeća u junu je naplaćeno 24,2 milijarde dinara, u ukupnom iznosu za prvih šest meseci. Ipak, to je nešto manje nego u istom periodu prošle godine, mada se u saopštenju Ministarstva finansija navodi da se očekuje veći prihod po ovom osnovu nego što je planirano. |
Kako smo utvrdili, tokom većeg dela moderne istorije, veliki deficit je štetan jer dovodi do povećanja javnog duga koji se na kraju završi dužničkom krizom. Međutim, malo znamo o tome šta je u stvari suficit. Kako tvrde ekonomisti, kao što visok deficit nije dobar, tako nije ni suficit, posebno ne u manje razvijenim zemljama. Prema rečima ekonomiste Milana Kovačevića, suficit u budžetu znači da je država od građana i privreda uzela više novca kroz poreze nego što je morala.
„Za toliko koliko je država više uzela, za toliko je manje privreda mogla da potroši na ono što im je potrebno. Zato nije suficit za neko hvaljenje. Najbolje je kada je budžet uravnotežen“, objašnjava on uz napomenu da se već nekoliko godina ponavlja situacija da izvršenje budžeta znatno odstupa od plana.
„Kada realizacija odstupi od plana to ili znači da se stvarno nešto dogodi ili da planeri namerno nerealno planiraju. Meni se čini da se radi o ovom drugom i to zato što će onda na kraju godine moći da diskreciono odlučuju kome će koliko da daju.
Sada možemo da vidimo kako se obećava penzionerima povećanje devet, deset odsto, zaposlenima itd. To je tendencija već nekoliko godina i to se vidi i kroz planiranje sve veće budžetske rezerve koja se posle troši po nahođenju“, kaže Kovačević.
Smanjenje deficita je svakako pozitivna stvar, ali kako ocenjuje Goran Radosavljević, nekadašnji državni sekretar u Ministarstvu finansija u vladi DS-a, veliki suficit nije dobar pogotovo za ekonomije u razvoju.
„Suficit je uspeh ali je pitanje i kako je on napravljen. Da li neki rashodi nisu realizovani iako je trebalo, što nije dobro ili ako su prihodi veći zbog privrednog rasta, što je dobro.
Ipak, kada imate suficit to znači da ste imali novca, a niste znali da ga iskoristite. Država nije preduzeće da se hvali visokim profitom, već da prikupi novac i potroši ga i da građani budu zadovoljni“, smatra on dodajući da je potreban privredni rast u dužem roku kako bi mogli da kažemo da imamo makroekonomsku stabilnost.
U periodu od januara do juna 2018. godine, na nivou opšte države ostvaren je fiskalni suficit u iznosu od 32,9 milijarde dinara, dok je u istom periodu 2017. godine suficit države iznosio 44,3 milijarde dinara. Smanjenje suficita je posledica većeg rasta troškova od prihoda. Nije svaki rast troškova loš, a to posebno važi za kapitalne investicije.
U odnosu na prvu polovinu prošle godine kapitalni rashodi su povećani za čak 44,1 odsto, na 68 milijardi dinara. Ovo se odrazilo i na rast građevinarstva koji je dao veliki doprinos privrednom rastu od 4,5 odsto u prvih šest meseci, ali i na rast učešća investicija u BDP-u koji bi ove godine konačno mogle da dođu na nivo drugih zemlja Centralne i Istočne Evrope.
Pored toga značajno su povećani i rashodi za plate zaposlenih u javnom sektoru, za devet odsto, kao i troškovi nabavke robe i usluga za 12 odsto. Na pozitivnoj strani imamo skoro dvostruko manje izdatke za garancije na dugove javnih preduzeća.
Na prihodnoj strani, najveći rast je zabeležen kod naplate doprinosa, oko sedam odsto u realnom iznosu. Prihodi od akciza su porasli za pet odsto, ali su prihodi od akciza na duvanske proizvode bili veći za 10 odsto. Prihodi od PDV-a su porasli za svega 1,3 odsto u odnosu na prvu polovinu prošle godine i to pre svega zbog rasta PDV na uvoznu robu, dok je naplaćeni PDV u domaćem prometu bio za čak 30 odsto manji nego prošle godine.
Ostavi komentar