Predsednik Izvršnog odbora Komercijalne banke Aleksander Piker izjavio je da je očigledno da postoji veliko interesovanje kada je reč o privatizaciji te banke, što je, kako je rekao, odlična vest. Komentarišući za Tanjug navode medija da su neke velike banke zainteresovane da kupe Komercijalnu, Piker je rekao da sa svojim timom radi na pripremama za privatizaciju.
"To činimo u skladu sa planom, pri čemu blisko sarađujemo sa savetnikom za privatizaciju. Ali Komercijalna banka je samo objekat u ovom procesu. Akcionari su upravljačka snaga privatizacije, tako da nisam u situaciji da komentarišem više od toga da je očigledno da postoji veliki interes, što smatram odličnom vešću", rekao je Piker u intervjuu za Tanjug.
Govoreći o koncentraciji u bankarskom sektoru i preuzimanju, on je ocenio da Srbija ima "vrlo zanimljive mogućnosti".
"U Srbiji postoje značajne banke, većinom u stranom vlasništvu, i u poređenju sa drugim zemljama, imamo veliki broj banaka. Zato bi određena konsolidacija i dalja koncentracija mogla biti dobra ideja. Međutim, mi u Srbiji ćemo morati da nađemo naš način i da razvijemo takvu mešavinu koja odgovara zemlji. Komercijalna banka će biti srećna da ima važnu ulogu u tom procesu". rekao je Piker.
On je ukazao da se veće banke, od 2008. godine, smatraju sistemskim rizikom, a svetski trendovi u bankarstvu se razlikuju, kao što je pokazao i poslednji stres test Evropske centralne banke.
Još nije, rekao je Piker, usvojen konačan pravac.
"Bankarstvo izgleda da deli sudbinu poremećaja sa drugim industrijama, na primer sa industrijom čelika. Utisak je da je svima potrebno bankarstvo, ali nikome ne trebaju banke. Srpske banke su uglavnom razvijene po modelu nemačkog bankarstva iz devedesetih - čak i filijale liče na nemačke", navodi Piker i dodaje da se sada te filijale u Nemačkoj i Austriji zatvaraju.
Nove ideje, mahom o digitalnim uslugama, dolaze, primetio je, iz Velike Britanije, Južne Afrike i Indije.
"Ako me pitate kao direktora banke, jasno je da ne volim intervencije Narodne banke, ali ako me pitate kao stručnjaka, NBS je do sada obavila vrlo dobar posao, posebno prošle godine. Kao rezultat tih aktivnosti, započeto je i prati se rešavanje važnih pitanja, poput problematičnih kredita (NPL-ova). Početak je bio dobar, ali biće još problema koji će se javljati u procesu", rekao je Piker.
Zahvaljujući ranijim potezima Narodne banke, dodaje on, kreditiranje stanovništva je u mnogo boljem stanju u Srbiji nego u regionu, ali se to ne može reći i za sektor privrede, iako je likvidnost bankarskog sektora dobra, a adekvatnost kapitala zadovoljavajuća.
"Kamate na kredite se smanjuju što bi trebalo da je dobra vest za privredu, ali s druge strane, smanjuju se i kamate na štedne depozite. Investicije u Srbiji i dalje u velikoj meri zavise od kredita banaka. Zbog toga bi banke trebalo da pretvaraju štednju građana u dobre investicije za privredu, ali zbog još nerešene situacije sa problematičnim kreditima ovaj proces se ne odvija punim kapacitetom", objasnio je Piker.
Upitan o stanju srpske ekonomije, Piker je rekao da je u uzlaznom trendu, da je vlada dala neophodne pozitivne impulse, pa ekonomija reaguje pozitivno, a investiciona klima se značajno popravlja.
Ostavi komentar