Ako ste ugovorili da robu platite na odloženo a želite da odustanete – imate pravo na to u roku od 14 dana. – Oni koji koriste gotovinu, po propisima, nemaju takvu mogućnost.
Kupili ste nameštaj na rate, prekrivač od memorijske pene, posuđe ili kozmetiku na prezentaciji koju je firma organizovala u restoranu. Potpisali ugovor i otišli kući gde ste shvatili da je odluka o kupovini bila ishitrena.
Ako ste ugovorili da robu platite na rate a želite da odustanete – imate pravo na to u roku od 14 dana.
Po važećim propisima, iako se o tome malo zna, veća prava imaju oni koji plaćaju na odloženo nego u kešu. Isto važi i kada ste se sa trgovcem dogovorili da ćete nameštaj, obuću ili letovanje izmirivati na rate bilo putem čekova, bilo administrativne zabrane ili potrošačkog kredita. Međutim, to je samo slovo na papiru i teško da će vam ijedan trgovac izaći u susret.
– Glavni razlog je to što se niko ovim problemom ne bavi. Ni NBS, čija ovo nije nadležnost, po propisima, ni ministarstvo trgovine, koje je ovo pitanje moralo da reši odavno – upozorava Goran Papović, predsednik Nacionalne organizacije potrošača Srbije (NOPS), dodajući da je sve više pritužbi građana jer se danas u Srbiji praktično sve prodaje na odloženo.
| Goran Papović: Ova obaveza ne poštuje se već šest godina, nisu doneta podzakonska akta koja bi odredila proceduru. To je širom otvorilo vrata svojevoljnom ponašanju trgovaca koji sa potrošačima ugovaraju odloženo plaćanje. Svesni su da neće snositi sankcije ukoliko mu kasnije odbiju zahtev da odustane od kupovine. |
Papović objašnjava da Zakon o zaštiti korisnika finansijskih usluga, koji je stupio na snagu 2011. godine, sadrži i odredbe koje se odnose na finansijsku pogodbu, odnosno prodaju sa otplatama na rate. Ovakav vid prodaje pretežno se ugovara kada je cena prilično visoka. Tom prilikom potrošači se često odlučuju da ugovore i potrošački kredit. Ovi propisi su na strani potrošača i nude mogućnost da se od takve kupovine odustane, i to u roku od 14 dana, tako što će vratiti robu. Međutim, naš sagovornik ističe da se u praksi ovaj propis praktično uopšte ne poštuje.
– Čak i kada im se obrate potrošačka udruženja, ostaju pri stavu da nemaju obavezu da kupcu omoguće odustanak od ugovora. U tim slučajevima, poslednja instanca za građane je pokretanje sudskog postupka – kaže Goran Papović, dodajući da se postavlja pitanje zbog čega je i dalje sudski postupak u tim situacijama najčešća i jedina opcija i da li je Ministarstvo trgovine uradilo sve što je u njihovoj nadležnosti kako bi ovakav epilog potrošačkog problema bio sveden na najmanju meru. Naš sagovornik kaže da ova pitanja postavljaju zbog toga što je Zakonom o zaštiti korisnika finansijskih usluga predviđeno da kontrolu nad ovim vrstama transakcija ima Ministarstvo trgovine. NOPS posebno ističe član 47. stav 4. koji propisuje da ministar trgovine bliže propisuje oblik i na sadržinu obrasca ponude finansijske pogodbe (plaćanje na rate).
– Ova obaveza ne poštuje se već šest godina, nisu doneta podzakonska akta koja bi odredila proceduru. To je širom otvorilo vrata svojevoljnom ponašanju trgovaca koji sa potrošačima ugovaraju odloženo plaćanje. Svesni su da neće snositi sankcije ukoliko mu kasnije odbiju zahtev da odustane od kupovine – kaže naš sagovornik. Ističe da NOPS, koji se godinama bavi zaštitom prava i interesa potrošača, može da konstatuje da i dalje postoje veliki problemi.
– Nedopustivo je da su pojedine odredbe zakona „mrtvo slovo na papiru” upravo zbog neažurnosti nadležnih institucija koje su u obavezi da postupaju i omoguće njegovu primenu. Zato ne možemo pozvati na odgovornost samo trgovce. Posredna krivica je na Ministarstvu trgovine koje nije ispunilo svoje obaveze.
Ostavi komentar