Vaučeri regulišu staž sezonskim radnicima

Novim zakonom o privremenom radnom angažovanju trebalo bi da se sezoncima plaćaju doprinosi za posao do 90 radnih dana.

Sezonski radnici, posebno oni u poljoprivredi, ne bi više trebalo da rade na crno. Usvajanjem novog zakona o privremenom radnom angažovanju na sezonskim poslovima, beračima trešanja, jabuka, malina i kajsija bi se za tih nekoliko meseci rada uplaćivali doprinosi, što sada nije slučaj.

Ministarstvo rada, koje priprema zakon, trebalo bi da uvede još jedan fleksibilan oblik rada i da obezbedi da nosioci individualnog poljoprivrednog gazdinstva angažuju radnike po tom osnovu. Time bi se stvorili uslovi za smanjenje rada na crno, koji je naročito prisutan u poljoprivredi.

U resornom ministarstvu za „Politiku” kažu da će se novim zakonom urediti rad do 90 radnih dana na sezonskim poslovima, koji se pojavljuju povremeno i privremeno u poljoprivredi.

Za ovaj posao će moći da se angažuju radnici na jednostavniji način –uz uplatu doprinosa i poreza za svaki dan rada. Obrazovana je radna grupa koju čine predstavnici relevantnih ministarstava i organizacija obaveznog socijalnog osiguranja, reprezentativnih socijalnih partnera na republičkom nivou i PKS, koji rade na pisanju ovog zakona, kažu u ministarstvu, ali ne mogu da preciziraju kada bi zakon mogao da zaživi.

Iskustva sezonaca su manje-više ista. Kako kažu, angažuju ih poslodavci u određenom trenutku, oni rade nekoliko dana i za taj posao uglavnom dogovaraju dnevnicu, koja se razlikuje u zavisnosti od vrste posla i mesta gde se radi, a za deset sati rada iznosi oko 1.500 do 2.000 dinara.

Među sezoncima su i mladi, ali i vremešni. Niko od njih, međutim, dok su radno angažovani ne ostvaruju niti radni staž, niti postoji bilo kakva evidencija da su negde radili. I sam ministar rada Aleksandar Vulin je više puta ponovio da je ovaj zakon važan u borbi protiv sive ekonomije, jer svake godine na sezonskim poslovima u poljoprivredi bude angažovano oko 300.000 radnika na crno, koji nemaju gotovo nikakva prava.

Jedan od predloga koji bi rešio status sezonaca jeste uvođenje vaučera-markice, koje bi poslodavci kupovali. Ovakav sistem već postoji u Hrvatskoj, gde svake godine raste broj korisnika vaučera, a poslodavci su dobro prihvatili taj pojednostavljeni sistem prijavljivanja, odnosno zapošljavanja radnika.

Upravo bi, ukoliko sistem vaučera zaživi i u Srbiji, to bio dokaz da su uplaćeni porezi i doprinosi za vreme dok je radnik bio angažovan na polju.

Poslodavci bi u tom slučaju kupovali onoliko vaučera koliko im je potrebno za taj dan, ili određen broj dana, u zavisnosti od toga koliko će radnika angažovati. Praksa zemalja koje su uvele vaučere je da sezonac ima i knjižicu koja će predstavljati ugovor između poslodavca i njega i u koju će se vaučer lepiti.

U tu knjižicu bi se upisivali i svi drugi podaci o radnom angažmanu, iznos ili naknada koju zaposleni dobija kao dnevnicu, što će omogućiti da se radniku staž evidentira u Fondu PIO.

Asocijacija slobodnih i nezavisnih sindikata podržava donošenje zakona o privremenom radnom angažovanju na sezonskim poslovima.

– Oni koji rade na crno sutra ne mogu da računaju na penzijsko i invalidsko osiguranje i zato im je u interesu da ih poslodavac prijavi. Samo što donošenje zakona neće biti dovoljno samo po sebi. Potrebno je da poslodavci budu kontrolisani – kaže Ranka Savić, predsednik ASNS.

Statistika pokazuje da od ukupno 570.696 neformalno zaposlenih, odnosno neprijavljenih, oko dve trećine (374.879) radi u poljoprivredi. U odnosu na prethodnu godinu, povećanje neformalne zaposlenosti je posebno uočljivo beš tu tom sektoru – devet odsto, odnosno 30.809 ljudi.

Nebojša Atanacković, predsednik Unije poslodavaca Srbije, kaže da su o ovom zakonu razgovarali i na Socijalno-ekonomskom savetu i da ga poslodavci pozdravljaju.

– U interesu i radnika i poslodavaca, koji legalno rade, jeste da se i oni koji drže radnike na crno, uvedu u legalne tokove. Poslodavac koji bi prijavio sezonskog radnika uplaćivao bi poreze i doprinose koji bi punili i budžet države – kaže on.

S tim što njemu nije bliska ideja o vaučerima i hrvatskom modelu, o kome se kod nas često govori.
– Pre treba videti kako se sezonski radnici registruju u Holandiji kojoj svakog leta nedostaje oko 100.000 sezonaca. Vaučeri jesu jedan od predloga, ali treba razmotriti druge mogućnosti, ako ih ima. Važnije od svega je da i kada se taj zakon donese, a trebalo bi do kraja godine, da se on i primenjuje. I da se poslodavci kontrolišu da li ga poštuju – zaključuje Atanacković.