Od Sjedinjenih Američkih Država do Azije i Evrope, globalna ekonomija, za koju su mnogi strahovali da posrće, sada je izgleda spremna za preporod "na krilima" jeftine nafte i nižih kamatnih stopa, optimistično ocenjuju ekonomisti u anketi američke agencije Asošiejted pres (AP).
Prema njihovim rečima, finansijska kriza u Evropi, tržište nekretnina i budžetska blokada kongresa u SAD više nisu pretnja kao što je to bio slučaj prošle godine, prenosi AP.
"Sjedinjene Države su u dobrom stanju, i dobijamo mnoštvo dobrih vesti iz Evrope. To je znak da globalna ekonomija dobija na zamahu", izjavio je glavni ekonomista konsultantske kompanije "IHS Global insajta", Nariman Behraveš.
Američki potrošači su, prema ocenama ekonomista, ohrabreni nižim cenama benzina, bumom zapošljavanja i dugo-očekivanim, ali i dalje skromnim, povećanjem plata za mnoge, dok bi njihova potrošnja mogla podupreti ovogodišnji privredni rast u SAD, kao i u inostranstvu.
Najnovije optimistične prognoze ekonomista predstavljaju zaokret u odnosu na jesen prošle godine, kada su rat u Ukrajini, uspon Islamske države i neodlučnost Evropske centralne banke (ECB) da proširi program monetarnih podsticaja, uticali na to da analitičari daju pesimističniju sliku globalne ekonomije.
Slabiji privredni rast Kine je, takođe, naneo štetu državama-izvoznicama od Latinske Amerike do Australije, ali, i pored toga, većina ekonomista očekuje da će Kina izbeći dalje usporavanje.
Centralna banka Kine je prošle nedelje snizila kamatne stope, drugi put u poslednja tri meseca, u nastojanju da podstakne oslabljeni privredni rast druge najveće svetske privrede.
U anketi AP-a, sprovedenoj u periodu od 19-25. februara, učestvovalo je oko trideset korporativnih i akademskih ekonomista, među kojima su i ekonomisti sa Volstrita. Veliki broj njih je rekao da će posrnule privrede Evrope i Japana imati koristi od nižih cena energenata, ali i od ultra-niskih kamatnih stopa koje su uvele njihove centralne banke.
Ekonomisti su prognozirali i da će američka centralna banka (Fed) verovatno u septembru početi sa podizanjem ključne kratkoročne kamatne stope sa istorijskog minimuma, dok bi od sredine ove godine do sredine naredne trebalo da usledi podizanje prosečne satnice za zaposlene u SAD za bar tri odsto.
Svetlije prognoze ekonomista za privredu Evrope zasnovane su delimično na benefitima od jeftinije nafte, ali na potcenjenom evru, koji bi, kako su rekli, mogao podstaći izvoz.
"Evrozona se oporavlja, a pad cena nafte i slaba valuta su bonus", izjavio je glavni ekonomista kompanije Ekšn ekonomiks, Majk Ingland.
Ostavi komentar