Ko ima obavezu da vrati kredit, u slučaju da dužnik umre pre otplate zajma. Rodbina ne prihvata nekretninu na kojoj postoji hipoteka.
Ko se prihvati imovine - prihvata se i dugova. Ovako bi, najkraće, moglo da se opiše šta se dešava sa otplatom kredita dužnika koji premine pre nego što sve rate vrati banci.
| Postoji osiguranje koje banke plaćaju za svoje klijente ne zaračunavajući im nikakav trošak. Reč je o takozvanom CPI osiguranju (credit protection insurance) koje obično ide "u paketu" sa gotovinskim kreditima i pokriva rizike od težih bolesti ili smrti dužnika. Broj ovih polisa meri se hiljadama, a zavisi prvenstveno od plana banke - koliko kredita želi da plasira. |
Nije retkost da se, upravo iz ovog razloga, odlaže pokretanje ostavinskog postupka, kako bi se izbeglo preuzimanje dugova. Dešava se, kažu upućeni, i da se ostavinska rasprava održi, ali da svi naslednici složno prećute da je preminuli imao i kredit kod banke. Samo oni zajmovi, pokriveni polisom osiguranja života, koju je dužnik kupio podižući kredit, omogućavaju naslednicima da odahnu.
Iako danas banke pri odobravanju kredita nude razne vrste osiguranja, od kasko pokrića za kola, preko onoga za slučaj nezaposlenosti, osiguranje života najčešće je vezano za stambene zajmove, kao novčano najvrednije. Međutim, koliko takvih polisa ima na nivou svih banaka, ne broji čak ni Narodna banka Srbije. Procene ovdašnjih osiguravajućih kuća, međutim, pokazuju da je svega oko četiri odsto stambenih kredita obezbeđeno polisom životnog osiguranja.
- U slučaju da dužnik banke premine, naslednici, tokom ostavinske rasprave, preuzimaju deo njegovog duga do visine svog naslednog dela, po principu: ako je nasledio 20 odsto imovine, nasledio je i 20 odsto duga - objašnjavaju u pravnoj službi jedne banke.
- Ukoliko je dužnik imao polisu životnog osiguranja, vinkuliranu u korist banke, naslednici su zaštićeni, nekretnina ostaje u njihovom vlasništvu, a osiguravajuća kuća banci plaća preostale rate.
Ipak, ne uslovljavaju sve banke odobravanje stambenog kredita polisom osiguranja života. I dužnici se, uprkos očiglednim prednostima, na ovo osiguranje odlučuju gotovo samo kad moraju. Jer, ova polisa donosi dodatni trošak. Primera radi, dužnik u četrdesetim godinama, za stan vredan 50.000 evra plaća oko 15 evra mesečno, mimo rate. Ovde je redovnost plaćanja ključna - ako se, na godišnjem nivou, ne namiri predviđeni dug na ime ove premije osiguranja, osiguranje se - prekida. I dužnik je u istom položaju, kao i onaj što se nikad nije osigurao.
Podaci Kreditnog biroa pri Udruženju banaka Srbije idu u prilog tezi da se, posle smrti dužnika, prilično kasni sa ostavinskim raspravama. U Srbiji, prema Kreditnom birou, ima ukupno 3.638 dužnika starijih od 80 godina, koji bankama otplaćuju 243 miliona dinara, što je oko dva miliona evra. Međutim, u ovoj starosnoj kategoriji najviše se kasni sa otplatom: 15,3 odsto je docnja kod muškaraca dužnika, a čak 18,2 odsto je učešće docnje kod žena.
Ostavi komentar