EUR 117,51 USD 105,97 CHF 107,56

Kursna lista


Zvanični kurs Evra za dan 11.12.19. :: 117.5124 rsd

Tekst objavljen: 06.10.2019 15:00        


Ako je suditi prema podacima Narodne banke Srbije, ukupna godišnja premija osiguranja na kraju 2018. iznosila je 845 miliona evra (na kraju drugog tromesečja 2019. oko 456 miliona evra), što u odnosu na 405,7 miliona evra, koliko je registrovano 2005, jeste dvostruko više, ali je i dalje skroman rast.

Uspavani balkanski tigar i dalje vreba priliku za veliki skok

Evidentno je, takođe, da se procene analitičara, koji su pre gotovo decenije i po tvrdili da je srpsko tržište osiguranja „balkanski tigar spreman na veliki skok“, nisu obistinile. Jer, uprkos činjenici da je domaće tržište osiguranja u prvoj polovini 2019. bilo likvidno, stabilno i dobro kapitalizovano sa rezultatom od 5,9 milijardi dinara, ipak se mora konstatovati da je sektor osiguranja u Srbiji znatno ispod proseka zemalja članica Evropske unije.

U prilog tome najbolje svedoči odnos ukupne premije i bruto domaćeg proizvoda, kao i ukupna premija po stanovniku.Prema učešću premije u procenjenoj vrednosti bruto domaćeg proizvoda (u 2017. godini) od dva odsto Srbija je na 64. mestu na svetu, dok ovaj pokazatelj za zemlje članice EU iznosi 7,2 odsto (u grupi zemalja u razvoju taj prosek iznosi 3,3 odsto).

Ako nam je za utehu, u poređenju sa državama srednje i istočne Evrope, sa prosekom od 1,9 odsto, a naročito sa Turskom, Ukrajinom i Rumunijom, Srbija je u boljoj poziciji.Na nerazvijenost tržišta ukazuje i podatak da je ukupna godišnja premija osiguranja po stanovniku (u 2017) iznosila 134 dolara, ili 112 evra, što na svetskoj rang listi Srbiju pozicionira na 64. mesto (u državama srednje i istočne Evrope – 198 dolara, a u zemljama u razvoju – 166 dolara), dok Slovenija sa 1.184 dolara i Hrvatska sa 333 dolara zauzimaju 32, odnosno 52. mesto.

Situacija je još dramatičnija ako se pogleda isti pokazatelj za zemlje članice EU gde ukupna godišnja premija osiguranja po stanovniku iznosi 2.429 dolara.Na prvom mestu na svetskoj rang listi su Kajmanska Ostrva, sa 12.122 dolara premije po stanovniku, slede Hongkong i Švajcarska. U 2018. godini premija u procenjenom bruto domaćem proizvodu Srbije zadržala je učešće od dva odsto, dok je premija po stanovniku zabeležila skok na 138 dolara, ili 121 evro.

S druge strane, ohrabruje procena analitičara da je industrija osiguranja uspela da se reformiše i očuva zdravo jezgro što je prethodne godine rezultiralo rastom premije životnog osiguranja od 3,4 odsto, dok je premija neživotnog osiguranja porasla za 4,2 odsto. Rast je zabeležila i ukupna premija po glavi stanovnika koja je iznosila 138 dolara, odnosno 28 dolara više nego 2009. godine. U najnovijem izveštaju sektora osiguranja NBS za drugo tromesečje 2019. godine precizirano je da je ukupna premija osiguranja za godinu dana povećana za 2,9 odsto i sada iznosi 53,7 milijardi dinara.

Rast su zabeležila osiguranja od autoodgovornosti, kasko i dobrovoljno zdravstveno, dok imovinska osiguranja beleže pad. Preciznije rečeno, premija osiguranja od autoodgovornosti porasla je za 0,8 odsto, a premija osiguranja motornih vozila – kasko za 11,2 odsto. Rast od 7,7 odsto beleži i premija osiguranja od posledica nezgode, dok je pad od 3,6 odsto „uknjižila“premija imovinskih osiguranja.

Premija neživotnih osiguranja je na kraju drugog tromesečja 2019. godine bila viša za 3,4 odsto nego u istom periodu lane.Kad je reč o strukturi premije najveće učešće, od 31,8 odsto, u ukupnoj premiji beleži osiguranje od odgovornosti zbog, kako objašnjavaju analitičari NBS; upotrebe motornih vozila (osiguranje od autoodgovornosti).

Slede životna osiguranja – 21,7 odsto, imovinska osiguranja – 20,5 odsto i osiguranje motornih vozila (kasko) koje u ukupnoj premiji učestvuje sa 9,6 odsto. Skok sa 4,2 na 5,2 odsto beleži i učešće premije dobrovoljnog zdravstvenog osiguranja praćeno nominalnim rastom te premije od 27,8 odsto, pri čemu pet društava pokriva čak 88,2 odsto tog segmenta tržišta.

Treba, takođe naglasiti da u drugom kvartalu 2019, u poređenju sa istim periodom prethodne godine, nije promenjen redosled na rang-listi pet najvećih društava za osiguranje, kako prema visini ukupne premije, tako i prema druga dva kriterijuma – premije neživotnih i životnih osiguranja. Ako se pogleda rang lista pet najvećih društava za osiguranje – prema kriterijumu ukupne premije, može se konstatovati da je Dunav na kraju drugog tromesečja 2019. u odnosu na isti period lane, smanjio tržišno učešće za gotovo dva procentna poena, odnosno zabeležio pad sa 27,6 odsto na 25,9 odsto.

I tržišno učešće drugoplasiranog Đeneralija palo je sa 22,2 na 21,4 odsto. Nešto bolji rezultata beleži DDOR, čije učešće na tržištu skočilo sa 12,1 na 12,3 odsto. I udeo Viner štediše povećan je sa 11,1 na 11,5 odsto, dok je Triglav koji zauzima petu poziciju na toj rang listi najbolje prošao – skok sa 6,0 na 6,6 odsto.Slična je situacija i kad je reč o top pet osiguravajućih društava prema kriterijumu premije neživotnih osiguranja.

Najbolje pozicionirana osiguravajuća kuća je Dunav sa tržišnim učešćem od 30,3 odsto (pad za 2,5 procentna poena), zatim Đenerali (18,6 odsto), DDOR (13,5 odsto), Viner koji je „uknjižio“ blagi pad tržišnog učešća sa 9,6 na 9,4 odsto i Triglav sa tržišnim učešćem od 7,9 odsto (povećanje za 0,8 procentnih poena).Rang lista izgleda drukčije kad je reč o premiji životnih osiguranja gde lidersku poziciju zauzima Đenerali sa tržišnim učešćem od 31,2 odsto (pad sa 34,5 odsto), dok je drugo mesto pripalo Vineru koji je zabeležio skok sa 16,4 odsto, koliko je tržišno učešće iznosilo 30. juna 2018, na 18,9 odsto.

Na trećoj poziciji našao se Grave sa tržišnim učešćem od 14,5 odsto, Dunav pokriva deset odsto tržišta a Unika životno – 8,3 odsto.Niko, međutim, ne spori da prostora za rast ima. Ali, da bi se povećao broj polisa i visina premije, bar kad je reč o pravnim licima, neophodno je stvoriti uslove za više stope privrednog rasta (iznad pet odsto) kao i veći priliv stranih investicija.

Ako govorimo o fizičkim licima preduslov za to je viši standard stanovništva što, između ostalog, podrazumeva veće prosečne zarade, ali i smanjenje stopa nezaposlenosti. Nisu se obistinile ni procene da će se industrija osiguranja suočiti sa novim trendom – ukrupnjavanjem kompanija, koji će naročito biti izražen na manjim tržištima, poput srpskog, na kojem posluju osiguravajuće kuće koje su deo multinacionalnih kompanija.

U većinskom stranom vlasništvu 15 društava

Na kraju drugog tromesečja 2019. godine u Srbiji je poslovalo 20 društava za osiguranje, odnosno jedno društvo manje nego u istom periodu prethodne godine. Isključivo poslovima osiguranja bavi se 16, a poslovima reosiguranja četiri društva.

Samo životnim osiguranjem bavi se četiri društva, dok neživotno osiguranje, odnosno i životno i neživotno, nudi po šest društava. Posmatrano prema vlasničkoj strukturi kapitala 15 društava je u većinskom stranom vlasništvu i upravo ta društva beleže preovlađujuće učešće u premiji životnih osiguranja (90 odsto), u premiji neživotnih osiguranja njihov udeo iznosi 65,1 odsto, u ukupnoj imovini – 76,8 odsto, a u broju zaposlenih 68,1 odsto.

Ukupna godišnja premija osiguranja po stanovniku (podaci za 2017)

Srbija – 134 dolara

Zemlje u razvoju – 166 dolara

Države srednje i istočne Evrope – 198 dolara

Države članice EU – 2.429 dolara

Kajmanska Ostrva – 12.122 dolara

Ostavi komentar


Pročitao/la sam i prihvatam uslove korišćenja




Povezane teme:
godišnja premija nbs osiguranje

Kalkulator dozvoljenog minusa
Dozvoljeni minus
Nedozvoljeni minus
dana