Uskoro izmene Zakona o porezu na imovinu

Obveznike poreza na imovinu 15. avgusta čeka uplata treće rate, a kako će se ta obaveza plaćati naredne godine, ostaje da se vidi.

Naime, nakon četiri godine primene nadležni najavljuju izmene Zakona o porezu na imovinu. U Ministarstvu finansija napravili su radnu verziju, a do sada su različita udruženja i institucije uputile 168 sugestija na taj dokument. Koje će primedbe biti usvojene, a koje odbačene, i kako će izgledati verzija koja će biti u skupštinskoj proceduri, za sada je teško reći.

Jedna od promena koje će sigurno interesovati građane – vlasnike nekretnina, je to što se predviđa ukidanje akontativnog plaćanja, koje se sada plaća 15. februara i 15. maja. Rešenje o iznosu i sumama tog poreza donose nadležni u opštinskim poreskim administracijama, a na osnovu cena nekretnina po zonama, odnosno prodajnim cenama iz prethodne godine.

Prve dve rate, u zimu i proleće, plaćaju se na osnovu rešenja iz prethodne godine, što je zapravo akontativno plaćanje poreza. Ukoliko bude usvojen predlog da se ukine takva vrsta plaćanja, obveznici ne bi imali obavezu da plaćaju porez dok ne dobiju konačno rešenje o tome.

Primedbe na obračun poreza na imovinu još od donošenja sadašnjeg Zakona imaju pravna lica i preduzetnici koji su do tada plaćali porez na poslovni prostor po knjigovodstvenoj vrednosti, a ne tržišnoj, što je značajno povećalo njihove obaveze. Razlika u nametu je u tom slučaju drastična. Dok "građanski" način obračuna poreza podrazumeva tržišnu vrednost, drugi je potpuno drugačiji: kod knjigovodstvenog obračuna za porez se na amortizaciju objekta svake godine otpisuje vrednost od 2,5 odsto, pa su, praktično, oni koji rade u objektima starim 40 godina, zbog otpisa amortizacije bili oslobođeni te obaveze.

Nebojša Atanacković iz Unije poslodavaca Srbije kaže da nije logično da se samo na osnovu zone i mesta plaća isti porez za izuzetno uređen nov prostor i zgradu staru više decenija samo zato što su u istoj zoni.

Ispravljanje nepravdi očekuju i vlasnici njiva i bašta na periferiji. Kada su gradske i opštinske vlasti menjale i proširivale zone za građevinsko zemljište i te parcele prevedene su iz poljoprivrednog zemljišta u građevinsko, te je i porez višestruko uvećan, iako se namena nije promenila, pa vlasnici zemljišta tu i dalje gaje paradajz, papriku, kukuruz...

O tome kako rešiti taj problem Aleksander Grunauer iz Švajcarske kancelarije za razvoj i saradnju, koja u Srbiji realizuje projekt "Reforma poreza na imovinu", kaže da "treba da se oporezuje po faktičkom stanju na terenu".

- Ako je tu njiva koja se obrađuje, i porez treba plaćati na poljoprivredno zemljište - objašnjava on.

Privrednici kažu da bi bilo dobro vratiti naknadu za građevinsko zemljište. To je bio trošak koji se mogao predvideti, za razliku od poreza na imovinu u koji je ta naknada uključena pre četiri godine, kada je Zakon donet.