Procenjuje se da će javni dug Srbije na kraju 2015. biti oko 77 odsto BDP-a, a zajedno sa dugom lokalnih zajednica oko 79 odsto, kaže Milojko Arsić.
Ekonomista Milojko Arsić je na predstavljanju novog broja ekonomskog časopisa "Kvartalni monitor", kazao da je moguće da će zbog jačanja dolara javni dug Srbije na kraju ove godine preći 80 odsto BDP-a.
Prema rečima Arsića, dolarski dug učestvuje sa 31 odsto u javnom dugu Srbije i jačanje dolara za 10 odsto u odnosu na evro ili dinar povećava dug u evrima za blizu 800 miliona evra - oko dva odsto BDP.
| On je dodao i da će uticaj Železare, Petrohemije i Azortare na rast zavisiti ne samo od povećanja proizvodnje nego i od smanjenja gubitaka. "Glavni pokretač rasta su investicije, one su niske i opadaju. Bez značajnog povećanja investicija nema dugoročno održivog rasta", kazao je Arsić. |
Arsić je naveo da je u prva dva meseca 2015. vrednost javnog duga u Srbiji povećana za preko milijardu evra (tri odsto BDP-a) samo zbog rasta dolara prema evru.
Uprava za javni dug objavila je da je javni dug Srbije 10. marta iznosio 24,2 milijarde evra i za milijardu evra je veći nego na kraju januara 2015. kada je bio 23,2 milijarde evra što je bilo 72,3 odsto BDP-a.
Arsić koji je i glavni i odgovorni urednik "Kvartalnog monitora", naveo je i da spoljni dug Srbije iznosi 26 milijardi evra, odnosno 78 odsto BDP-a.
On je kazao da od februara ove godine postoje pritisci ka jačanju dinara, ali kako je naglasio, jačanje dinara ne bi bilo dobro za Srbiju jer bi se pogoršala konkurentnost, izvoz bi sporije rastao, a bez rasta izvoza nema održivog rasta BDP-a, a ni zaposlenosti.
"Umereno slabljenje dinara u odnosu na evro podržava makrostabilnost, ali i rast", naglasio je Arsić.
Po njegovim rečima, rast privrede krajem prošle i na početku ove godine u znatnoj meri rezultat je oporavka delatnosti koje su naročito pogođene poplavama u maju prošle godine, ali kako je naglasio još nema pouzdanih osnova da se tvrdi da je počeo održiv oporavak privrede.
Arsić je kazao i da postoje određeni signali oporavka u prerađivačkoj industriji, ali je potrebno da se rast zaliha pretvori u izvoz.
Profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu i bivši guverner Narodne banke Srbije Dejan Šoškić kazao je da bi monetarna politika trebalo da se relaksira u situaciji kada je inflacija ispod inflacionog cilja i kada nema visokih inflacionih očekivanja, a privreda je u recesiji i postoji opasnost od deflacije.
Ostavi komentar