Uloga džipova u sivoj ekonomiji

Sve više luksuznih automobila može da se vidi na ulicama, ali uvećanje njihovog broja nikako ne odgovara rastu naše privrede. Jedan pogled na ulice Beograda u saobraćajnom špicu dovoljan je da se jasno sagledaju srazmere sive ekonomije. Ovo zapažanje izneo je Miodrag Kostić, predsednik „MK grupe”, na panelu posvećenom unapređenju i reformi Poreske uprave na nedavno održanom „Kopaonik biznis forumu”.

– Da li taj broj automobila odražava realnu ekonomiju? Naravno da ne. Ja ne vidim srazmeru – konstatovao je Kostić i predložio:

– Pričamo o porastu BDP-a jedan ili dva odsto, a sivo tržište zauzima 30 odsto. Hajde da vratimo 10 procenata u legalne tokove. To je značajan rast i to je realno.

Na njegovo pitanje kada će Poreska uprava unakrsno da kontroliše prihode i imovinu građana Dragana Marković, direktorka Poreske uprave, odgovorila je da u prethodnih 20 godina to nisu radili na pravi način, iako im Zakon o poreskom postupku to omogućava. Jedan od razloga izostanka unakrsne kontrole je sistematizacija i složenost tog procesa.

–Želimo da se time bavimo u budućnosti. Do kraja godine ćemo doneti akt o sistematizaciji, pa ćemo moći da proširimo i taj deo – rekla je ona.

Poreska uprava mora da ima političku podršku kako bi mogla da radi svoj posao kako treba i da bi mogla da bude izvan uticaja različitih interesnih grupa, naglasio je Dalari Pietro, ekonomista MMF-a.

– Poreska uprava je zaista dobro poslovala tokom poslednjih nekoliko godina. Uvela je inspekcije i praćenje. Važno je nastaviti u tom pravcu – bio je zadovoljan Pietro.

Tu njegovu konstataciju potvrdile su i činjenice koje je iznela direktorka Poreske uprave.

Uspostavili su novu organizacionu strukturu i namera je da se broj filijala do juna 2019. svede na 35, a najviše 39, najavila je Markovićeva. To znači da će inspektori pokrivati svoje obveznike u krugu od 30 do 40 kilometara.

Govoreći o rezultatima rada za 2017. godinu navela je da je naplaćeno 1347,8 milijardi dinara javnih prihoda što je 14,6 odsto više u odnosu na 2016. i dodala da je naplata PDV-a dostigla rekordnih 300,1 milijardu dinara.

Poreska policija je podnela 1.583 krivične projave, 116 osoba lišeno je slobode, i otkriveno je 129 „peračkih i fantomskih preduzeća”.

Međutim, prvi čovek „MK grupe” imao je zanimljivo pitanje za direktorku Poreske uprave. Njega je zanimalo da li ona zna ko plaća najveći porez u Srbiji, budući da se u javnosti govori samo o neplatišama.

Dragana Marković rekla je da se to zna, ali da postoje zakonski okviri koji ovu službu ograničavaju da to javno objavi. Kostić je na to odgovorio da bi voleo da je on u javnosti poznat po tome koliko je poreza platio, a ne po čuvenoj kupovini šećerana:

– Ako biste pitali javnost ko je onaj Kostić, svi bi rekli da je to onaj što je kupio šećerane za tri evra. A ja bih voleo da im kažete da su od 2003. do sada te šećerane platile stotine miliona evra poreza. Meni je jasno da porez mora da se plaća, ako hoćete penziju, dobru socijalnu zaštitu, puteve bez rupa – rekao je prvi čovek „MK grupe” koja godišnje plaća oko 100 miliona evra raznih poreza.

Ministar Dušan Vujović nedavno je najavljujući poresku reformu rekao da bi trebalo da se pređe na sistem koji je zasnovan na dobrovoljnom oporezivanju, tako da „one koji su pošteni niko ne šikanira“.