Evropa se pod hitno mora suprotstaviti rastućoj količini nenaplativih zajmova, ako želi oporavak bankarskog kreditiranja koji je od ključnog značaja za ekonomski oporavak evropskog kontinenta, saopštio je Međunarodni monetarni fond (MMF), a prenosi američki list Volstrit Džornal.
U godinama posle finansijske krize, sve veći broj preduzeća i domaćinstava širom sveta suočava se sa poteškoćama u otplati kamata po osnovu njihovih dugova.
Međutim, problem nenaplativih kredita je, prema ocenama MMF-a, postao naročito veliki u Evropi.
Prema izveštaju tog međunarodnog kreditora, vrednost nenaplativih zajmova u 28-članoj Evropskoj uniji je krajem prošle godine iznosila 1.000 milijardi evra, što je duplo više u odnosu na nivo iz 2009. godine i premašuje 9,0 odsto bruto domaćeg proizvoda (BDP) EU, dok je u 19-članoj evrozoni, nivo nenaplativih kredita iznosio 932 milijarde evra.
"Smanjenje nivoa nenaplativih zajmova bi dovelo do podsticanja kreditiranja, naročito malih i srednjih preduzeća koja se najviše oslanjaju na bankarske finansije", navodi se u izveštaju MMF-a.
Kako navodi američki list, ECB je davno priznala da je slabljenje evropskih banaka ugrozilo njene napore za podsticanje privrednog rasta i inflacije, zbog čega je pokrenula seriju programa namenjenih obezbeđivanju jeftinih zajmova.
Ove akcije, prema ocenama MMF-a, međutim nisu bile dovoljne za rešavanja problema "loših" zajmova.
Kao rešenje za ovu situaciju, MMF-ovi stručnjaci preporučuju povećanje pritiska na banke kako bi otpisale ili restrukturirale nenaplative kredite. Predlažu se i reforme kako bi se pojačao zakonski okvir za naplatu duga i za objavu nesolventnosti, te poboljšanje tržišne infrastrukture radi stvaranja uslova za razvoj tržišta nenaplativog duga.
Jasno gde je problem. Banke neće da se odreknu ni dela zarade, ni ekstraprofita.
Otpis kamate ili dela kamate bi značajno povećao broj otplaćenih kredita.
Bez pritiska zakonodavca banke na to neće pristati.