U Srbiji blokirani računi oko 54.000 preduzeća

Računi 54.565 preduzeća, u iznosu od gotovo 312 milijardi dinara trenutno su blokirani u Srbiji, a ovi podaci Narodne banke Srbije ukazuju da su sve te firme kandidati za neki vid oporavka ili prodaju kroz stečaj.

Prema podacima Agencije za privredne registre, u našoj zemlji trenutno posluje 146.906 privrednih društava i 251.053 preduzetnika, piše "Politika".

U blokadi se duže od tri godine nalaze čak 23.794 preduzeća. To su firme koje tri godine ne obavljaju platni promet preko svojih računa. Ili se bave sivom ekonomijom ili su zaista toliko mrtve da uopšte nemaju promet, a svako preduzeće koje je do godinu dana u blokadi zrelo je za restrukturiranje, odnosno neku od preventivnih mera za izlečenje nelikvidnosti, navodi list.

Ali, dok bankrotstvo ne zakuca na vrata, mali broj preduzeća odlučuje se na, recimo, sporazumno finansijsko restrukturiranje (sporazum banaka i privrednog subjekta oko odlaganja plaćanja i reprograma kredita).

Ivana Matić, bivša direktorka Agencije za licenciranje stečajnih upravnika, kaže da su podaci o broju privrednih društava i preduzetnika čiji su računi u blokadi poražavajući.

"Odugovlačenjem rešavanja problema zbog kojih su preduzeća u blokadi duži period, samo se povećavaju obaveze društva prema poveriocima budući da se protokom vremena samo povećavaju kamate. Takva privredna društva sigurno imaju dugovanja i prema Poreskoj upravi i javnim preduzećima, pa štetu od ovakvog odugovlačenja trpi i sam državni budžet", objašnjava Matićeva.

Više od mesec dana blokirani su računi 36.968 firmi, a, napominje Matićeva, prema Zakonu o stečaju, za svako preduzeće čiji je račun neprekidno u blokadi 30 dana, postoji razlog za stečaj.

"Preduzeće koje je zapalo u probleme ima čitav niz mera na raspolaganu kako bi prevazišlo tu situaciju. To može biti racionalizacija troškova poslovanja, kao što su bolja sistematizacija radnih mesta, smanjenje broja zaposlenih... Preduzeća bi trebalo sve da preduzmu da naplate potraživanja od svojih dužnika, obezbede veći priliv novca kojim će pokriti svoje dugove", napominje Matićeva.

Moguće je i da u saradnji sa poveriocima, preduzeća pokušaju da ugovore otplate dugova u ratama, izmene rokova dospelosti, izmene kamatnih stopa i slično.

Međutim, prema oceni Ivane Matić, razlog zbog kojeg preduzeća ne preduzimaju mere oporavka najčešće leži u pravo u činjenici da rukovodstva firme kasno uočavaju koliko su ozbiljni problemi u kojima su, nađu se u situaciji da je prekasno učiniti bilo šta, pa je nemoguće sprečiti pokretanje stečaja.

Kod nas se stečaj uglavnom sprovodi bankrotstvom, koje podrazumeva gašenje privrednog društva, pa je stav javnosti prema tom činu negativan, iako postoje i druge mogućnost, kao što je to reorganizacija kojom se obezbeđuje najbolje moguće namirenje poverilaca, ali i nastavak poslovanja.

Uvođenje novog investitora, koji će ulaganjem kapitala ulaganjem u proizvodnju "podići na noge" firmu je dobar primer u poslovanju kako bi se preduzeće izvuklo iz krize, a to se često sprovodi u Evropi i Americi.

U Srbiji je takav potpuni zaokret, na primer, uradio trgovinski lanac "Gomeks", koji je pored finansijske injekcije, angažovao eksperte koji su obučavali zaposlene... Sa 16 prodajnih objekata, "Gomeks" je narastao na čak 120 u 2015. godini i danas predstavlja najveći lanac maloprodajnih objekata u Banatu.

"Kolubara građevinar d.o." iz Lazarevca primer je preduzeća koje je uspešno prošlo kroz postupak stečaja reorganizacijom u skladu sa unapred pripremljenim planom reorganizacije, navodi Matićeva.