U rešavanju NPL neprihvatljivo mešanje države

U rešavanju problema nenaplativih kredita (NPL) neprihvatljivo je bilo kakvo mešanje države, ocenio je danas profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu Đordje Đukić.

Kako je rekao Tanjugu, trošak promašenih poduhvata unutar banke, ma kakvo njeno vlasništvo bilo, treba da bude prevaljen na akcionare, pa zatim na one koji su kreditirali tu banku i na kraju na velike štediše koji su, privučeni visokim kamatama, ušli svesno u rizik da ostvaruju veliki prinos.

Objašnjavajući razloge zašto je neprihvatljiv državni intervencionizam u rešavanju NPL-ova, Đukić je podsetio da je iskustvo iz ranijih perioda pokazalo da bi cenu za promašenu poslovnu politiku banke mogli platiti poreski obveznici i to za greške članova upravnih odbora tih banaka. Đukić je podsetio da je država u proteklih nekoliko godina, novcem poreskih obveznika platila oko milijardu evra za četriri, pet propalih banaka i to posle gašenja četiri velike banke nakon 2000. godine (Beobanka, Beogradska banka, Invest banka i Jugobanka), čiji stečaj i dan, danas traje.

Ne može se stvarati ambijent u kome uprave banaka razmišljaju kako će neko drugi "jednog lepog dana" rešiti njihove probleme, kao sto se u Srbiji već ranije desilo, i to sredstvima iz državnog budžeta, naglasio je Đukić.

On je skrenuo pažnju da se više ne sme stvarati atmosfera na tržištu u kojoj korisnik velikog kredita unapred računa da nikad neće vratiti ta sredstva banci, jer je dao nedovoljne instrumente obezbeđenja, tako da se na kraju desi da se kapital banke prelije kod dužnika.

U razvijenim zemljama Zapada, zakonskom regulativom poverilac je uvek u prvom planu, odnosno banka, koja je zaštićena kvalitetnim instrumentima obezbeđenja od loših poslovnih ljudi koji pokušavaju da uzmu kredit sa namerom da ga nikad ne vrate, podsetio je Đukić.

"Država mora da uredi takav milje, u kome moraju nastupiti drakonske kazne za svakog onog ko neuredno servisira svoje obaveze, od onog ko plaća komunalne takse do dužnika koji vraća kredit", rekao je Đukić.

Ključna terapija za NPL-ove, koja znači stvaranje kvalitetnog ambijenta i izbegavanje hazardnog morala na tržišrtu, je da akcionari dokapitalizuju banku i ona će tada opstati na tržištu, rekao je Đukić.

Druga mogućnost je da akcionari prodaju takvu banku, što se već i dešavalo u Srbiji, jer su znali kolike su gubitke pretrpeli, kazao je on i podsetio da to državu nije ništa koštalo, niti je bankarsko tržište bilo ugroženo.

Takođe, Đukić je upozorio da se kod nas dešava zamena teza, zato što se u nekim krugovima, koji ne poznaju dovoljno finansijka kretanja, iznose procene da su NPL-ovi uzročnik stagnacije kreditne aktivnosti, a zbog toga, navodno, i privredni rast je nezadovoljavajući.

U daleko razvijenijim zemljama, kada se desi ekspanzija privrede, banke povećavaju obim kreditnih plasmana, a do tada, dok se kriza ne prevaziđe, banke svesno smanjuju obim aktivnosti da bi zadovoljile zahtev svojih akcionara za odgovarajućim prinosima na kapital, objasnio je Đukić.

U poslednje vreme, u razvijenim državama, njihove monetarne vlasti sve više primoravaju banke da povećavaju nivo kapitala i najpozantiji je primer banaka u SAD, koje su posle gorkih iskustava iz svetske krize 2009. godine, uvećale svoj kapital i to iznad zakonom propisanog nivoa, jer onaj ko bude imao više kapitala moći će da računa na veću zaradu na tržištu kapitala, zaključio je Đukić.