Država i NBS još nisu predložili gde će i šta će sa nenaplativim zajmovima i ko će da snosi toliki trošak. Već godinama, od kako je kriza počela da uzima danak, kod nas su nenaplativi bankarski zajmovi jedan od najozbiljnijih problema ekonomije, ali osim postavljanja dijagnoze niko od nadležnih nije se osmelio da propiše i terapiju.
Lečenje će uslediti možda ne toliko našom voljom koliko time što smo se Memorandumom koji je naša vlada potpisala s MMF-om obavezali da ćemo već sredinom leta ponuditi rešenje i za taj problem.
U Memorandumu se navodi da će se otkloniti administrativne prepreke kada je reč o otpisu dugovanja. Inače, po važećim propisima, ako bi banka čak i htela da otpiše neko nenaplativo potraživanje morala bi državi da plati porez na taj otpis duga od 20 odsto, što destimuliše finansijski sektor da na taj način čisti bilanse.
Udeo loših kredita, prema podacima Narodne banke Srbije iznosi 22,5 odsto. Prevedeno u novac, to je čak 484 milijarde dinara ili 3,6 milijardi evra. Veći problem imaju privrednici, nego stanovništvo, jer svaki treći zajam odobren privredi kasni sa otplatom.
Predsednik Izvršnog odbora Pireus banke Neoklis Neokleus kaže da NBS i državi neće biti lako da ponude celovito rešenje. Po njemu, jedna od varijanti, a to je formiranje posebne banke u koju bi se preneli svi loši zajmovi, nije baš najbolji model.
– Suština rešenja problema je da klijent vrati što veći deo sredstava koji je uzeo, uz popust, a i da banka spasi što više svojih para. Što se „zatvaranje” lošeg duga duže odlaže naplata je sve manje verovatna. Država može da pomogne tako što će smanjiti porez na otpis duga ili tako što će NBS da dozvoli bankama da prodaju te dugove. Sudovi bi mogli da rade efikasnije, odnosno da se brže sprovode sporovi koje banke pokreću protiv klijenta koji ne otplaćuju pozajmice – kaže Neokleus dodajući da je u Pireus banci od odobrenih oko 600 miliona evra kredita problematična naplata četvrtina te sume.
Velimir Babić, direktor poslova sa privredom Vojvođanske banke, kaže da je država tokom protekle dve godine, pre svega kroz regulativu NBS, samo donekle ublažila posledice nagomilanih problematičnih plasmana.
– Jedno od rešenja za ovaj, danas najizraženiji problema srpskih banaka o kojem se puno govori, jeste osnivanje posebne banke na koju bi se preneli loši plasmani. Ovo bi bilo adekvatno rešenje, ukoliko bi ta banka bila osnovana i funkcionisala na proverenim i već primenjenim principima sa drugih tržišta. Ključno pitanje kod ovog rešenja jeste ko bi snosio trošak osnivanja i rada takve institucije. Mislim da država u ovom trenutku samostalno nije u stanju da obezbedi tolika sredstva, kaže Babić.
Što se tiče privatnih fondova koji se bave otkupom teško naplativih zajmova, naše tržište je suviše malo i time nedovoljno interesantno za veće inostrane investitore iz ove branše, smatra ovaj bankar. Zato je jedino celishodno rešenje u jačanju institucija pravne države i sinhronizaciji zakonskih rešenja sa onima koje imaju razvijenije zemlje, kao i njihova dosledna primena u praksi. Trenutna zakonska rešenja su nepotpuna, često međusobno suprotstavljena, a sudska praksa neujednačena i nekonzistentna, uz izraženo nepoštovanje zakonom predviđenih rokova. Ovo se odnosi na čitav set zakona koji bi trebalo da omoguće efikasnu i pravednu naplatu potraživanja: zakoni o hipoteci, o zalozi na pokretnim stvarima, o izvršenju i obezbeđenju, te i zakon o stečaju. Time je neretko zaštita prava poverilaca i dužnika asimetrična u korist dužnika, što bi država u skorije vreme morala da ispravi.
Sonja Miladinovski, član Izvršnog odbora Sosijete ženeral banke kaže da problem visokog procenta loših zajmova nije od juče, te se ne može rešiti preko noći.
– Potrebno je da država, između ostalog, sistemski reši nagomilane dugove državnih preduzeća, da sprovede zakonodavne reforme, pre svega u domenu poreskih propisa, privatizacije, sudskog izvršnog postupka i vansudskog poravnanja. Dovoljno je da samo neke od nabrojanih mera na strani države krenu, pre svega u delu poreske politike, pa da se to pozitivno odrazi na smanjivanje nivoa NPL-ova. S druge strane, i na našem tržištu su sve prisutniji globalni igrači koji se bave otkupom kontaminirane aktive, a ima i ideja i projekata o sufinansiranju fondova koji bi se osnovali za ovu namenu – kaže Miladinovska.
Ona dodaje da najava rešenja problema NPL-a nije posebna novost niti iznenađenje za banke u Srbiji, imajući u vidu da je deo naših banaka, koje pripadaju velikim evropskim bankarskim grupama, već direktno ili indirektno bio uključen u proces dijagnostičkog ispitivanja koji je prošle godine sprovela Evropska centralna banka nad matičnim bankama. S druge strane, odredbe novog Zakona o računovodstvu i nedavne izmene Zakona o bankama izričito nalažu punu primenu međunarodnih računovodstvenih standarda i međunarodnih standarda finansijskog izveštavanja, koji između ostalog donose značajno povećanje transparentnosti i kvaliteta finansijskih izveštaja banaka. Kroz dijagnostičko ispitivanje o kojem je reč, bolje će se sagledati izloženost banaka u pogledu problematičnih kredita, pogotovo onih banaka koje imaju tretman sistemski značajnih, kao i njihova solventnost, nivo i kvalitet kapitala, dodaje ona.
Ostavi komentar