Prosečna neto zarada u Srbiji za 2017. godinu, iznosila je 46.600 dinara, ali je uprkos zalaganjima države da mlade "obeshrabri da traže posao u javnom sektoru" on očito i dalje bolja opcija - prosečna zarada u javnom sektoru je iznosila 51.864 dinara, što je 18 odsto više nego plata u privatnom sektoru, gde je neto plata u proseku 43.847 dinara.
Ovo su nalazi ankete o kretanjima na tržištu rada koju je sprovela Parlamentarna budžetska kancelarija u saradnji sa Republičkim zavodom za statistiku.
Naročito je niska prosečna zarada preduzetnika, kao i onih koji su zaposleni kod preduzetnika - gotovo je upola niža od prosečne zarade na nivou Republike.
Značajne razlike se uočavaju ako pogledamo prosečne zarade u različitim delatnostima.
Prosek primanja u finansijskoj delatnosti i delatnosti osiguranja je 88.197 dinara što je čak tri puta više od proseka u sektoru usluga i smeštaja, koji iznosi 29.180 dinara.
U vrhu delatnosti sa najvećim primanjima je i snabdevanje električnom energijom, gasom i parom, gde je prosečna zarada 80.120 dinara.
Zaposleni u informisanju i komunikacijama, takođe mogu da se pohvale većim primanjima od ostatka sa prosečnim prihodom od 76.853 dinara mesečno, a u vrhu je i rudarstvo, gde zaposleni zarađuju 75.917 dinara za mesec dana.
Najniža primanja pored pomenute uslužne delatnosti ima i trgovina i oni koji se bavle popravljanjem motornih vozila. Njihova zarada je oko 38.485 dinara mesečno. Nešto više imaju zaposleni u umetničkim, zabavnim i delatnostima rekreacije, sa 38.739 dinara za mesec.
Najveći broj zaposlenih radi u sektoru usluga. U 2017. godini od oko 2.8 miliona zaposlenih, oko 1.6 miliona je radilo u ovom sektoru, dok je u industrijskom bilo zaposleno oko 700 hiljada lica. U poljoprivredi je bilo zaposleno oko pola miliona ljudi, što je pet odsto manje nego u prethodnom merenju iz 2014 godine.
Zaposlenost u poljoprivrednom sektoru se značajno razlikuje od zaposlenosti u Evropskoj Uniji. U Srbiji je svaki šesti angažovan u poljoprivredi, dok u EU je to svaki dvadeset i četvrti.
Sa uslužnim sektorom je situacija obratna. Evropska unija može da se pohvali da je u uslužnom sektoru zaposleno 71.9 odsto zaposlenih, a u Srbiji je to slučaj sa 57.5 odsto zaposlenog stanovništva.
U Beogradu najveći broj zaposlenih je u trgovini, u Vojvodini i Južnoj i Istočnoj Srbiji to je prerađivačka delatnost, dok se poljoprivredom najviše bave ljudi u Šumadiji i Zapadnoj Srbiji.
Naslov Vaseg teksta jednostavno ne odgovara realnosti u kojoj zivimo... Da stavimo na stranu to sto svi znamo da privatni sektor isplacuje zaradu u dva dela i to jedan zvanicno za drzavu i drugi deo koji se ne prijavljuje... Ako uporedite plate ljudi u skladu sa njihovom strucnom spremom videcete da ljudi sa srednjom skolom imaju vrlo niska primanja u drzavnoj sluzbi, a ako uporedite ljude sa visokom strucnom spremom videcete da lekari ili inzinjeri imaju veca primanja u privatnom sektoru... Ali, statistika moze sve pa i da nas ubedi da treba da budemo zadovoljni jer svi u proseku jedemo sarmu... Necu ni da se osvrnem na sramno ponasanje nase drzave i macehinski odnos prema jugu Srbije... Nas predsednik redovno otvara fabrike sa 1000 i vise zaposlenih u Vojvodini, a sa 200 na jugu Srbije...