Domaći startapovi privukli su 143 miliona evra investicija, pokazuje istraživanje za godišnji izveštaj Startup Genomea, ali stručnjaci smatraju da je ta suma mnogo veća.
Procenjeno je da u Srbiji ima oko 200 startapova, a ispitani su isključivo oni tehnološki biznisi koji postoje manje od 10 godina te imaju stabilan poslovni model. Beograd je već i u stranim medijima prepoznat kao "budući evropski startap centar" što je ovo istraživanje i potvrdilo. Čak 22 odsto od ispitanih startapova je nastalo u proteklih godinu dana, dok je 50 odsto starije od dve godine.
Jedan od njih je i firma, koji je zajedno sa svojim drugarima osnovao Marko Nikolić iz Beograda.
- Pokrenuli smo posao 2017. godine kada smo pobedili na jednom od takmičenja i od tada razvijamo priču. Tokom 2018. godine imali smo dosta projekata.
Pravimo 3D sajtove, u obliku virtuelne stvarnosti, sa zanimljivim interakcijama. Sarađivali smo već sa Arheološkim parkom Viminacijum, fudbalskim klubom Crvena zvezda i mnogim hotelima - kaže Nikolić.
Najveći napredak očekuje se u trećoj godini startapa, pa se iz Futuringa nadaju da će poslovanje proširiti i na svetsko tržište. Zanimljivo je da je 77 odsto ispitanih startapova u ovom istraživanju registrovano u Srbiji, a oko 70 odsto dolazi iz Beograda.
Najviše se bave gejmingom, Big datom i analitikom, te pametnim gradovima. Više od tri četvrtine njih već ima svoj proizvod i prodaje najčešće Americi, 37 odsto, i Evropi 26 odsto.
Dragan Varagić, savetnik za poslovnu primenu interneta, kaže da su kod istraživanja poslovanja startapa i IT industrije realne brojke uvek više. Mnogo ljudi nije prijavljeno da radi u Srbiji, pa kad dižu zarađene pare na bankomatima, to se računa kao turistička potrošnja.
- Zbog toga je broj o privučenim investicijama realno mnogo veći. Sa našim startapom je kao i sa poljoprivredom. Najveći procenat nam odlazi na primarnu proizvodnju, koja se najmanje plaća. Malo je onih koji sami proizvode svoj proizvod i takvog ga izvoze. U tom smeru u budućnosti treba da idemo. To je pravo preduzetništvo, kultura kreiranja sopstvenih proizvoda je mnogo kompleksnija od najamnog rada za strance - izjavio je Varagić.
Dodaje i da su dosadašnja iskustva pokazala da država treba što manje da se meša u ovu industriju. Inače, razviti potpuno novu ideju nije lako, jer treba prvo videti da li je proizvod potreban, a onda uložiti mnogo veštine i znanja da se ubede ljudi kako im je taj proizvod potreban. Sigurniji je put razvijati nešto već popularno. Varagić smatra da je poželjno kombinovati i različite privredne grane, koje nisu jednako razvijene. Kada se, kako kaže, IT sektor koji je visoko razvijen, pojavi u poljoprivredi ili recimo tekstilnoj industriji, koje su kod nas najniže razvijene, dobijaju se odlični rezultati.
Inače, Startup Genome se bavi analizom hiljada startapova širom sveta. Podaci se koriste za uporednu analizu i da ukažu na snage i slabosti postojećih startap ekosistema.
Učinak ekosistema razlaže se na faktore kao što su iskustvo, finansiranje, povezanost i slične na koje se direktno može uticati, on zapravo daje veoma bitne informacije za sve one koji imaju neki interes u razvoju određenog ekosistema.
Sve ovo za cilj ima podršku naprednim gradovima da ubrzaju razvoj svojih startap scena. Istraživanja koje Startup Genome sprovodi važe za najopsežnija istraživanja o startapovima na svetu.
Ostavi komentar