EUR 117,61 USD 105,75 CHF 106,84

Kursna lista


Zvanični kurs Evra za dan 24.10.19. :: 117.5853 rsd

Tekst objavljen: 15.02.2019 10:00        


Nepoznato je koliko u Srbiji ima milionera, jer se takva evidencija ne vodi, ali jedna statistika bar izokola nudi takav podatak. Prema podacima Narodne banke Srbije (NBS), u bankama ima 378 deviznih štednih uloga većih od pola miliona. 

U bankama 378 štediša čuva 450 miliona evra

Ove štediše bankama su na čuvanje dale oko 450 miliona evra, što znači da je prosečna vrednost štednog uloga, koji pripadaju grupi sa više od pola miliona evra, oko 1,2 miliona evra. Centralna banka nema podatke o broju štednih partija većim od pola miliona evra.

Statistika NBS prati štedne partije, a ne fizička lica pojedinačno, tako da nije nemoguće da neko ima i više štednih partija s položenih više od pola miliona evra. Interesantno je da se broj ovih, uslovno rečeno milionera, povećava, jer ih je godinu dana ranije bilo 351.

Svi vlasnici ovih 378 štednih partija očigledno imaju veliko poverenje u banke kod kojih drže novac, zato što država, u slučaju propasti banke, garantuje samo za depozite do 50.000 evra.

Kamate na deviznu štednju izuzetno su niske, ali u igri velikih brojeva ipak ima zarade. Na primer, na ulog od milion evra godišnja kamata je oko 10.000 evra.

Ipak, ovi milioneri su samo izuzetak. „Pravilo” su mali ulozi, jer u bankama je najviše „sitnih” uloga do 500 evra. Tačnije, postoji oko četiri miliona takvih uloga, što je 81,2 odsto ukupnog broja. Po vrednosti, oni u ukupnoj deviznoj štednji učestvuju sa 0,9 odsto.

U NBS kažu da je, prema podacima od 29. januara 2019. godine, ukupna dinarska štednja u domaćim bankama dostigla 62 milijarde dinara, dok devizna štednja iznosi 10,083 milijarde evra. Dinarska štednja u ukupnoj štednji učestvuje sa oko pet odsto i njen iznos i učešće konstantno rastu. U 2018. godini povećana je za 23 odsto, što, kako kažu u NBS, ukazuje na sve veće poverenje građana u dinar i monetarnu politiku koju oni sprovode.

U centralnoj banci redovno ukazuju na veću isplativost dinarske u odnosu na deviznu štednju, i to, kako u dugom, tako i u kratkom roku. Atraktivnost dinarske štednje u odnosu na devizni rezultat je relativno viših kamatnih stopa na dinarsku u odnosu na deviznu štednju, ali i nekoliko drugih faktora.

– Pre svega, veliki doprinos većoj isplativosti dinarske štednje daje monetarna stabilnost. Vrednost dinarske štednje očuvana je u uslovima ostvarene cenovne stabilnosti i relativne stabilnosti deviznog kursa. Atraktivnosti dinarske štednje doprinosi i činjenica da je prihod po osnovu kamata, koji se ostvaruje na dinarsku štednju, izuzet od obaveze plaćanja poreza, za razliku od prihoda na deviznu štednju, koji je predmet oporezivanja. Imajući u vidu da će NBS i u narednom periodu nastojati da svojim merama obezbedi očuvanje niske i stabilne inflacije uz relativnu stabilnost deviznog kursa dinara, kao i očuvati stabilnost finansijskog sistema, i u narednom periodu može se očekivati nastavak rasta štednje građana, pri čemu očekujemo da dinarska štednja beleži brži rast u poređenju sa deviznom – kažu u NBS.

Da li ima naznaka da bi kamate na štednju banke mogle da povećaju i kada? Kažu da će u narednom periodu visina kamatnih stopa na dinarsku štednju i dalje zavisiti od kretanja referentne kamatne stope. Štednja, u smislu prihoda od kamate, možda je manje profitabilna nego ranije, ali je i sigurnost isplate važan motiv koji opredeljuje građane da štede u bankama. Takođe, prilikom izbora konkretne banke za polaganje dinarske štednje, osim kamatnih stopa, važnu ulogu igraju i likvidnost štednog uloga, odnosno konkretan modalitet proizvoda koji banka nudi.

– Kad je reč o deviznoj štednji, kamatna stopa na novopoloženi ulog stanovništva u evrima – valuti sa najvećim udelom u deviznoj štednji, u proseku iznosi 1,16 odsto na godišnjem nivou. Kamatne stope na štedne uloge u evrima u novembru 2018. godine – mesecu štednje, bile su veće u odnosu na prethodne mesece i kretale su se, posmatrano po ročnostima, od 0,95 odsto za štednju ročnosti do jedne godine, preko 1,41 odsto za ročnost od jedne do dve godine i 1,32 odsto za štednju ročnosti preko dve godine. Kretanje budućih kamatnih stopa na štednju u evrima zavisiće, pre svega, od kretanja referentne kamatne stope Evropske centralne banke – kažu u NBS.

Prema podacima o dinarskoj štednji s kraja prošle godine najveći broj štednih partija (89,3 odsto) odnosi se na štednju u manjim iznosima (do 10.000 dinara). Na tim štednim partijama deponovano je 0,9 odsto ukupnog iznosa dinarske štednje. Najveći deo štednje (39,9 odsto) odnosi se na štedne uloge od jednog do pet miliona dinara. Ukupan broj štednih partija iznosi 1,1 milion dinara, tako da je prosečan iznos dinarske štednje po partiji 56.000 dinara. Štednih partija na kojima se štedi u iznosima većim od milion dinara ima 13.675, sa prosečnom vrednošću partije u iznosu od oko tri miliona dinara.

Ostavi komentar


Pročitao/la sam i prihvatam uslove korišćenja




Povezane teme:
štediše štednja građana banke Narodna banka Srbije

Kalkulator dozvoljenog minusa
Dozvoljeni minus
Nedozvoljeni minus
dana