Izvršni odbor Narodne banke Srbije odlučio je na današnjoj sednici da referentnu kamatnu stopu zadrži na nivou od 6,50 odsto
Na nepromenjenim nivoima su zadržane i kamatne stope na depozitne (5,25 odsto) i kreditne olakšice (7,75 odsto), objavila je centralna banka.
Odluku Izvršnog odbora o zadržavanju referentne kamatne stope na nepromenjenom nivou opredelio je nastavak popuštanja globalnih inflatornih pritisaka, koji bi trebalo da doprinese setnijem padu uvozne inflacije.
Istovremeno, Izvršni odbor očekuje nastavak opadajuće putanje domaće inflacije i njen povratak u granice cilja u horizontu monetarne politike.
Takođe, prilikom donošenja odluke uvažena je i činjenica da su uprethodnom periodu pooštravani monetarni uslovi i da je sada potrebno dase sagledaju puni efekti prethodno sprovedenih mera, navedeno je u saopštenju.
Ukoliko proceni da je potrebno, Izvršni odbor ne isključuje mogućnost daljeg pooštravanja monetarne politike.
Prenošenje dosadašnjeg povećanja referentne kamatne stope na kamatne stope na tržištu novca, kredita i štednje ukazuje na efikasnost transmisionog mehanizma monetarne politike putem kanala kamatne stope.
Slabljenje globalnih troškovnih pritisaka je nastavljeno, pre svega poosnovu smanjenja cena energenata i primarnih proizvoda na svetskom tržištu.
Iako se po tom osnovu, kao i usled rešavanja zastoja u međunarodnimlancima snabdevanja, inflacija na globalnom nivou smanjuje, nivoi na kojimase ona nalazi i dalje su relativno visoki, što može dovesti do daljeg zaoštravanja monetarnih politika u pojedinim zemljama, a naročito u zonievra, navode iz NBS.
Na globalnom nivou bazna inflacija pokazuje znake upornosti i sporijeopada od ukupne inflacije pod uticajem povišenih inflacionih očekivanja, daljeg rasta zarada i zadržavanja stope nezaposlenosti na rekordno niskom nivou, kao i usled visokih profitnih marži kompanija.
U takvim okolnostima mnoge centralne banke, pre svega razvijenih zemalja nastavile su da povećavaju referentne kamatne stope, ali sporijim tempom nego tokom 2022. godine, napominje NBS.
Takođe, Izvršni odbor Narodne banke Srbije je imao u vidu i činjenicu da je očekivani rast svetske ekonomije ove i naredne godine ispod dugoročnog proseka, zbog pooštrenih uslova na međunarodnom finansijskom tržištu, strukturnih promena usled pandemije, niskih investicija ipovećanog javnog duga.
U uslovima usporavanja globalne ekonomske aktivnosti, pre svega prerađivačke industrije u zoni evra, koja je naš najvažniji trgovinski partner, potrebno je osigurati i kontinuitet privrednog rasta Srbije.
PITAJ BESPLATNI KAMATICA SAVETNIK KOJI JE KREDIT NAJBOLJI ZA TEBE
Ipak, Izvršni odbor ističe da je opreznost monetarne politike idalje neophodna zbog prisutnih geopolitičkih tenzija, kao i, iako smanjenih idalje prisutnih rizika u pogledu cena energenata i njihove raspoloživosti unarednom periodu i svetskih cena primarnih proizvoda.
U skladu sa očekivanjima Izvršnog odbora, međugodišnja inflacija u Srbiji se od aprila nalazi na opadajućoj putanji.
Usporavanje inflacije u najvećoj meri je rezultat manjeg rasta cena prerađene hrane i energije, ali i niže bazne inflacije, koja se u junu spustila na jednocifreni nivo.
Procene ukazuju na dalji pad međugodišnje inflacije u julu kada bi mogla da iznosi oko 12,5 odsto, uz izostanak mesečnog rasta potrošačkih cena očekuje da će međugodišnja inflacija nastaviti da se kreće opadajućomputanjom, uz znatniji pad u ostatku godine, na šta će se odraziti i izlazak izmeđugodišnjeg obračuna inflacije poskupljenja hrane i energenata iz drugepolovine 2022. godine.
Opadajućoj putanji inflacije u narednom periodu i njenom povratku u granice cilja u horizontu monetarne politike doprineće i efekti zaoštravanja monetarnih uslova, slabljenje globalnih troškovnih pritisaka, usporavanje uvozne inflacije, kao i očekivani pad inflacionih očekivanja.
U skladu sa očekivanjima Izvršnog odbora, rast bruto domaćeg proizvoda je u drugom tromesečju ubrzan i, prema prvim procenama Republičkog zavoda za statistiku, iznosio je 1,7 odsto međugodišnje.
Ostvarenom rastu najviše doprinosi oporavak sektora građevinarstva i rast aktivnosti u uslužnim sektorima zahvaljujući nastavku povećanja zaposlenosti i zarada.
Rast beleži i poljoprivreda, jer je ovogodišnja poljoprivredna sezona, i pored obilnih padavina i šteta u pojedinim područjima, bolja od prošlogodišnje koju je obeležila suša.
Zahvaljujući oporavku proizvodnje električne energije, i industrija je dala pozitivan doprinos, uprkos nižoj aktivnosti u prerađivačkoj industriji, na koju se odražava niža proizvodna aktivnost naših trgovinskih partnera, a pre svega Nemačke.
Narodna banka Srbije će nastaviti da prati i analizira trendove nameđunarodnom robnom i finansijskom tržištu i da buduće odluke omonetarnoj politici donosi u zavisnosti od podataka koji budu pristizali,uzimajući pri tome u obzir i očekivane efekte prethodnog zaoštravanjamonetarne politike na inflaciju u narednom periodu.
Prioritet monetarne politike i dalje će biti obezbeđenje cenovne i finansijske stabilnosti u srednjem roku, uz podršku daljem rastu i razvoju privrede, kao i daljem rastu zaposlenosti i očuvanju povoljnog investicionog ambijenta.
Na današnjoj sednici Izvršni odbor je usvojio avgustovski Izveštaj oinflaciji s novim makroekonomskim projekcijama, koje će detaljnije bitipredstavljene javnosti na konferenciji za novinare 16. avgusta.
Naredna sednica Izvršnog odbora na kojoj će biti doneta odluka oreferentnoj kamatnoj stopi održaće se 7. septembra 2023. godine, navedeno je u saopštenju.
Ostavi komentar