Ne gledaju svi televizijski program, ali su obavezni da plate taksu javnom servisu kroz račun za utrošenu električnu energiju, čak i u slučajevima da se brojilo nalazi na farmama.
Iako ne gledaju televiziju krave, magarci, prasići i pilići „plaćaju TV pretplatu” svih 12 meseci u godini, tvrde poljoprivredni proizvođači. TV taksa za javne servise – Radio-televiziju Srbije i Radio-televiziju Vojvodine, godinama se naplaćuje uz račun za struju posle „čitanja” podataka na strujomeru, koji ima većina objekata za stočarsku proizvodnju.
Tako Sergej Ivanov iz Dimitrovgrada, koji na Staroj planini ima farmu magaraca, plaća TV taksu za kuću na selu i za priključak u štali u kojoj su magarci.
– Konkretno, znam poljoprivrednika u blizini Subotice koji ima 21 hektar voćnjaka sa jabukama pod punim sistemima savremene proizvodnje uključujući mreže, navodnjavanje kap po kap. Ima i sedam dubinskih bunara za navodnjavanje, dakle, sedam električnih brojila i pumpi za eksploataciju – izvora vodosnabdevanja, što znači da TV pretplatu plaća sedam puta svakog meseca – ističe prof. dr Miladin Ševarlić.
– I tu nije kraj zavrzlame plaćanja TV pretplate. Taksa se plaća tokom cele godine, iako se usluga ne dobija toliko dugo. Jer, električna brojila, koja služe za električne pumpe za navodnjavanje, koriste se tri i po i četiri meseca godišnje u sezoni vegetacije – kaže naš sagovornik.
Upitani kako da se vlasnici štala ali i farmi, koji u svojim objektima moraju da imaju strujomere, oslobode dodatnog nepotrebnog troška u vidu TV takse, u EPS-u za „Politiku” kažu da o tome odlučuje RTS, odnosno RTV za teritoriju Vojvodine, pošto je tako propisano Zakonom o privremenom uređivanju načina naplate takse za javni medijski servis. Na osnovu zakona, „Elektroprivreda Srbije” nema pravo ni mogućnost da odlučuje o oslobađanju od TV takse, napominju nadležni u ovom preduzeću.
Ukoliko bi neki od ovih poljoprivrednika rešio da iznos na računu za utrošenu električnu energiju od, na primer, 3.000 dinara, umanji za 150 dinara, koliko staje TV pretplata, EPS bi mu to umanjenje uračunao kao dug za struju, jer ne postoji klasična pretplata kao posebna stavka na računu. Ona je sastavni deo računa pa se njeno plaćanje ne može izbeći.
Osim toga, dužnik bi morao da plati i kamatu za neplaćanje računa, pa bi „dara bila skuplja nego mera”.
Istini za volju, nisu baš svi obavezni da plaćaju TV taksu. Prema Zakonu o javnim servisima iz 2016. godine, svi koji koriste brojila, i pravna i fizička lica, dužni su da plaćaju taksu, osim lica izuzetih članom 42 (osobe sa invaliditetom, s minimalnom penzijom, korisnici socijalne pomoći, fizičko lice koje je korisnik više merila električne energije).
Vlasnici više brojila mogu da budu oslobođeni plaćanja za objekte u kojima godišnje troše manje od 300 kilovata i u kojima ne stanuju. Njima je potrebno da podnesu zahtev za oslobađanje od plaćanja takse za javni medijski servis RTS-u. To podrazumeva da donesu vlasnički list i overenu, kod notara izjavu, da ne stanuju na toj adresi, a sve to košta malo manje od godišnje naknade za gledanje javnog servisa. Pa tako, neki zbog komplikovane procedure neki zbog cene dokumenata, koje treba da dostave, tek većina dosad nije podnosila zahtev za oslobađanje plaćanja po raznim osnovama, što ne znači da neće, jer će pretplata od sledeće godine iznositi najverovatnije 220 dinara.
Povećanje naknade sa 150 na 220 dinara predviđeno je predloženim izmenama Zakona o privremenom uređivanju načina naplate takse za javni medijski servis, koje su ušle u skupštinsku proceduru.
Ostavi komentar