Dok Srbija uveliko gradi gasovod, Bugarsku u septembru očekuje ročište jer je italijansko-saudijski konzorcijum „Arkada” suspendovan, nakon čega je novom izvođaču ponuđena cena gradnje niža za oko 31,5 odsto
Gradnja gasovoda „Turski tok” preko Bugarske, od koga zavisi snabdevanje Srbije ruskim gasom, još nije počela, iako je bilo planirano da radovi startuju ovog meseca. Razlog za to je što je cela stvar zastala na sudu. Naime, italijansko-saudijski konzorcijum „Arkada”, koji je prvobitno trebalo da se bavi ovom poslom, a koji je suspendovan zato što dva puta nije dostavio potpunu dokumentaciju u zadatom roku, podneo je tužbu jer se smatra oštećenim. I to pogotovo posle saznanja da je bugarska strana spremna da novoizabranom konzorcijumu za razvoj gasa „Bugarska” spusti cenu za 31,5 odsto od prvobitno ponuđene.
Odmah pošto je rečeno da je ovaj italijansko-saudijski konzorcijum suspendovan, Vladimir Malinov, direktor bugarskog operatera gasa, početkom prošlog meseca najavio je da će se gradnjom gasovoda preko Bugarske baviti novi konzorcijum za razvoj gasa „Bugarska”. Kako se saznaje, prvo ročište se očekuje tokom septembra, zbog čega nije realno očekivati da će prve količine gasa „Turskim tokom” preko Bugarske i Srbije poteći pre kraja ove godine.
Najvažnije je, kaže izvor „Politike”, da Bugarska za sada čvrsto stoji iza odluke da ovaj gasovod gradi, jer je i njima, kao i Srbiji, gas potreban, pogotovo ako se zna da se početkom naredne godine može očekivati potpuni prekid isporuke gasa preko Ukrajine, a poznato je da najveće količine ovog ruskog energenta i za nas i za komšije stižu ovom trasom. Isti izvor podseća da će se Srbija, ukoliko Bugarska iz bilo kojih razloga odustane od projekta, što se ne očekuje, snabdevati iz najvećeg gasnog skladišta „Baumgarten” u Austriji i preko Mađarske dobijati gas. Samo je pitanje po kojoj ceni.
Izvor „Politike” dodaje da razume zabrinutost i onih koji su dobronamerni prema ovom projektu, ali i onih drugih, koji ne bi baš da vide ruski gas u srpskom dvorištu, zbog činjenice da Srbija naveliko gradi svoju trasu, a da Bugarska još nije počela, jer znamo da je „Južni tok” propao zbog Bugarske. Isti izvor je, međutim, uveren da će ovaj gas sigurno poteći, ali sa zakašnjenjem.
Rusko-srpskoj firmi „Gastrans”, koja gradi ovaj gasovod preko Srbije, izdate su građevinske dozvole za trasu od Zaječara do Šajkaša, a tokom avgusta dobiće se i građevinska dozvola za trasu od Šajkaša do granice s Mađarskom. Na trasi dva, preko Kovina, postavljeno je do sada 30 kilometara cevi, a više od polovine cevi za gradnju ovog gasovoda već je u Srbiji.
Italijani, koji grade svoj deo u Srbiji, već su započeli taj posao i oni rade deonicu do Zaječara do Plane. Dnevno se zavari oko 3,5 kilometara cevi i posao ide po planu, što se tiče naše zemlje, ističe „Politikin” izvor.
Upitan da li bi u slučaju da se ponovi scenario „Južnog toka” zbog Bugara, koji, dakle, još nisu počeli da grade „Turski tok”, srpskom gasnom infrastrukturom mogao da poteče neki drugi gas, dr Vojislav Vuletić, predsednik Udruženja za gas Srbije, kaže da bi u tom slučaju ove cevi ostale prazne.
– Nema drugog gasa, osim ruskog. I Bugari najveće količine za sebe dobijaju iz Rusije i delom iz Rumunije. Dakle, ako nema veze između Turske i nas preko Bugarske, nema ni gasa. Džaba gasovod, kaže on i dodaje da se međutim, to neće dogoditi, jer je Evropa konačno shvatila da alternative nema. Evropi je potreban ruski gas, jer sve druge količine iz Azerbejdžana, Kazahstana i Kipra, nisu dovoljne za potrebe EU. S druge strane, zemlje članice EU shvatile su da od obećanja SAD, da će im isporučiti tečni prirodni gas LNG, nema ništa i da se niko o američki gas u Evropi nije do sada ogrejao – kaže Vuletić.
– Prema tome, nema Bugarska šta da okleva nego da gradi gasovod i zarađuje od tranzita – kaže on.
S druge strane, dr Srećko Đukić, stručnjak za međunarodne gasne prilike, nije baš veliki optimista. Kaže da je zbog kašnjenja s početkom gradnje sada potpuno jasno da dotoka gasa iz Bugarske u Srbiju, do kraja ove godine neće biti.
– Blagovremeno su davana upozorenja uključujući ne samo naše eksperte, nego i najviši ruski vrh, da bez dogovora sa Briselom nema „Turskog toka”. Kod nas se konačno mora shvatiti da je gas političko i bezbednosno pitanje međunarodnih razmera a nikako stvar jednostranih odluka i nesinhronizovane gradnje gasovoda. Bugarska, a i Srbija, uz Mađarsku nisu rešile ta pitanja sa Evropskom unijom, pa i sa SAD dve susedne članice NATO. Pregovori oko tranzita gasa kroz Ukrajinu u trojnom formatu iz poznatih izbornih razloga odlažu se za jesen. U interesu je EU, Ukrajine i Rusije, da do sporazuma, makar privremenog dođe – kaže on.
Uveren je da nikome nije stalo da se Evropljani smrzavaju, a privreda ne radi. – Što se tiče nas, Srbija je dobila političke garancije sa najvišeg nivoa Rusije, a i od „Gasproma”, da će nam u svakom slučaju obezbedi gas. I toga se treba držati. Zaista za količinu od 1,5 milijardi kubika to nije neki problem za ruskog gasnog operatera, koji u Evropu izvozi 200 milijardi gasa godišnje i poseduje milijarde kubnih metara gasa u gasnim skladištima – kaže on.
Sa portala Saveza energetičara Srbije – „Senerges”, kažu da ovo pitanje zadire u srž problema. Kako god da se zove magistralni gasovod kroz Srbiju, kroz njega će, kao i do sada, moći da dotiče gas iz Mađarske, a odakle će stizati u Mađarsku? Uvereni su samo iz Rusije, jer Rusi neće prekinuti transport gasa preko Ukrajine zato što Rusija ne živi od prodaje magle nego od – prodaje gasa.
Ostavi komentar