Turci sele centralu Čačanske banke u Beograd, pišu Večernje novosti. Ovo je prvi potez Halka, koji je preuzeo najveću šumadijsku banku, a prema saznanjima lista, prioritet u poslovanju će biti rad sa malim i srednjim preduzećima.
Radiće i sa stanovništvom i preduzetnicima, a najavljuju i proboj na tržištu kartica.Osim selidbe centrale u planu je širenje poslovne mreže, pošto ova banka ima samo dve ekspoziture u glavnom gradu. Čačanska je jaka regionalna banka u koju je uložila Evropska banka za obnovu i razvoj, što znači da ima potencijala za dalji rast.
| Zasad nema nikakvih naznaka da bi Halk banka mogla da uvede islamsko bankarstvo - smatra Branko Živanović. - Ali na to treba računati u perspektivi, s tim što to verovatno i neće biti Halk banka. Za to potreba postoji, posebno imajući u vidu broj naših sugrađana drugačije verske ispovesti, na ovom području. Njihova verska osećanja, prosto, treba ispoštovati i pružiti im potreban lični komfor finansijske usluge, s jedne strane, i na taj način mobilisati dodatni kapital za privredni razvoj, s druge. |
"Njihova prednost leži u činjenici da su prilično dobro upoznati sa lokalnim privrednim prilikama", kaže Branko Živanović, profesor na Beogradskoj bankarskoj akademiji.
- Da je Čačanska banka izdržala značajno dug period u konkurenciji jakih međunarodnih bankarskih grupacija, sačuvala kakav-takav kapital i nekompromitujući kreditni bilans. Da imaju relativno mlad kadar koji je dominantno poslovao po međunarodnim standardima i procedurama uz nadzor EBRD. Naruku im ide činjenica da je trgovinska razmena između Turske i Srbije u usponu, kao i najava dolazećih direktnih i zajedničkih investicija.
U ovim procesima svakako će imati ekskluzivu.
To je nedavno potvrdio i turski ambasador u Srbiji ističući da će Halk banka pratiti investitore u Srbiji i posebno se bazirati na razvoju malih i srednjih preduzeća.
Prodaju banke treba oceniti kao dobar potez, a cenu od 10,1 milion evra staviti u drugi plan - ističe Živanović.
- Halk banka je bila dosta konkretna u pogledu: šta kupuje, koji tržišni segment želi da servisira i sa kojim sredstvima. Sad imamo realnu banku, razvojno i kreditno ambicioznu nasuprot scenarija: podkapitalisane banke, otpuštanja zaposlenih, potrebe za novim budžetskim izdvajanjima, koja uz to i nisu bila predviđena u budžetu za tekuću godinu, kao i nezadovoljne međunarodne finansijske institucije - suvlasnike banke.
Ostavi komentar