Zvanični kurs Evra za dan 29.09.20. :: 117.5792 rsd
Tekst objavljen: 13.01.2015 11:04        


Domaće potrošače već su ovih dana dosta preplašile najave poskupljenja, a kako se iza brda valja, kada krenu u pazar, moglo bi ih sačekati još po neko neprijatno iznenađenje. Nisu samo proizvođači i uvoznici ti koji obećavaju više cene.

Trgovcima preskupo plaćanje karticama

Nedavno su im se priključili i trgovci,tačnije, vlasnici mini-marketa, ali i većih. Među tom branšom, naime, priča se da će na svako plaćanje karticom uskoro trgovci odvajati proviziju od 20 dinara fiksno po računu. Da razjasnimo, od te provizije neće se ovajditi trgovci već će ona, ako do toga dođe, ići bankama, odnosno operaterima kartica.

Sada se na svako provlačenje kartice plaća provizija od dva do dva i po odsto i pada na teret trgovca koji je raspoređuje u maržu.

Zbog spojenih praznika, tu vest poslednjeg radnog dana minule sedmice nije bilo lako objasniti i proveriti. Ali, ukoliko se pokaže kao tačna, vlasnici mini-marekta se spremaju da otkažu terminale i okrenu se papirnatom načinu plaćanja u gotovini ili u čekovima. Velikih hipermarekta ima samo u gradovima, a to znači da bismo se uskoro mogli vratiti u vreme pre kartica ili očekivati poskupljenja u mini-marketima, gde se snabdeva veliki deo stanovništva van velikih gradova. Drugim rečima, ta mera donela bi probleme trovcima jer bi se promet smanjio. Prometnici bi bili prinuđeni na to da povećaju cene, a i država bi bila u još većem problemu.

– Većina kupaca bi tada robu koju kupuje plaćala uglavnom u gotovini. Što je više novca u prometu, to je lakše da promet sklizne u sivu zonu –objašnjava stručnjak s Novosadskog univerziteta Siniša Ostojić. – Zato smatram da bi i nadležni koji su najavili da će ovo biti godina oštre borbe protiv sive ekonomije morali da se više zainteresju za to.

Potrošači koji redovno pazare u malim prodavnicama, često kupuju samo najosnovnije stvari. Mnogo je potrošačkih korpi u kojima je samo hleb i mleko i još poneki artikal. Ceh često ne prelazi 200-300 dinara. Kod nas se čak i takvi računi plaćaju karticom.Trgovcima se nikako i ne isplati da i na te minimalne račune plate proviziju od 20 dinara.

Takođe, novo opterećenje bi mnoge kupce moglo pogurati na pijace i gurnuti u ruke švercerima i sivoj zoni, a to, naravno, nikome nije u interesu. I bez toga situacija je alarmantna. Procenjuje se, naime, da je najmanje deset odsto robe široke potrošnje u sivoj zoni, što znači da je ilegalno tržište drugi najveći trgovac u zemlji. Naime, tržišno učešće zvanično druge trgovinske kompanije je oko sedam odsto, što znači da joj je nelegalno tržište preuzelo tu poziciju. Trgovci koji legalno posluju pak vele da se švercuje i mnogo više i da se, po procenama domaćih trgovaca, kod prehrambene robe to kreće između 20 odsto i 25 odsto.

Elem, u slučaju da se uvede provizija od 20 dinara na svako plaćanje karticom, najgore bi prošli potrošači. O tome koliko bi osiromašenim potrošačima značilo prebacivanje čak i te dve banke na cene, ne treba ni trošiti reči.

Kada saberu sve probleme, trgovci i potrošači će se verovatno okrenuti čeku. Podaci za prošlu godinu se još sređuju, a u 2013. u Srbiji je izdato devet miliona čekova. Za zemlju u kojoj je izdato 1.168.888 kartica, to je mnogo.

1 komentar

  1. User image
    Vojislav 21.01.2015 11:11

    Dokle vise nameta narodu.
    Molim institucije ove drzave da, ako znaju, urede ekonomiju drzave Srbije a ako ne, neka kormilo prepuste drugima. Mozda bi trebalo okupiti 200 pametnih i voljnih ljudi iz celog sveta, ukljucujuci i mlade pametne i voljne ljude iz Srbije, i prepustiti im da urede ekonomiju ove drzave. Neka isti ti ljudi cine i sastav parlamenta Srbije i Vlade Srbije i sve one institucije koje cine jedan drzavni sistem.

Ostavi komentar


Pročitao/la sam i prihvatam uslove korišćenja




Povezane teme:
kartice provizija na plaćanje karticama plaćanje plastikom

Kalkulator dozvoljenog minusa
Dozvoljeni minus
Nedozvoljeni minus
dana