Cene nafte su pale danas na trgovanju u Aziji zbog nepoverenja trgovaca u trajniji uspeh iznenadnog dogovora članica Organizacije zemalja izvoznica nafte (OPEK) o smanjenju proizvodnje i stabilizaciji tržišta preplavljenog ponudom.
Američka tržišna referenca, "laka" nafta WTI pala je 27 centi na 47,56 dolara za barel, a severnomorska sirova nafta "brent" se spustila za 31 cent na 48,93 dolara, izveštava agencija Frans pres.
Članice OPEK-a su u sredu uveče iznenadile trgovce objavljujući plan za kolektivno smanjenje proizvodnje za oko 750.000 barela dnevno.
Početna euforija na tržištu zbog vesti o prvom rezanju proizvodnje u osam godina izazvala je skok cena za šest ošto, ali je njihov rast već juče zaustavljen budući da je optimizam trgovaca splasnuo pošto detalji sporazuma tek treba da budu dogovoreni.
Formiran je tehnički odbor OPEK-a koji treba darazradi detalje plana uoči zvaničnog sastanka naftnog kartela 30. novembra, uključujući i utvrđivanje kvota za smanjenje proizvodnje za svaku članicu pojedinačno.
"Postoji zabrinutost u pogledu realizacije OPEK-ovih novih proizvodnih ciljeva i mnogi na tržištu zapravo osećaju da su medijski naslovi mnogo optimističniji nego što realna situacija jeste", ocenio je u tržišnom komentaru analitičar kompanije IG Markets, Kris Veston.
"Čak i kada se finalizuje novi sporazum, stvarno smanjenje proizvodnje se neće realizovati do 2017. godine, a izgledi da različite zemlje prekorače dogovorene kvote su realni", dodao je Veston.
Drugi analitičari sumnjaju u to da li će saradnja između Saudijske Arabije i njenog ljutog rivala Irana, koja je ključna za ovaj sporazum, opstati.
"Odnosi između Saudijske Arabije i Irana su i dalje loši i, mada OPEK-ov dogovor ima ogroman značaj u političkom smislu, ne vidimo prostor za jače približavanje stavova dve zemlje", navodi se u analizi kompanije BMI Riserč.
"Istorijski posmatrano, kvote su uvek bile vrlo sporno pitanje a niske cene nafte i rastući fiskalni pritisci služe samo za podizanje uloga", dodaje se se u komentaru.
Vodeća članica OPEK-a, Saudijska Arabija, napravila je veliki ustupak pristajući da Iran bude izuzet od rezanja proizvodnje nafte, pošto se Teheran oporavlja od višegodišnjih zapadnih ekonomskih sankcija ukinutih u januaru ove godine.
Dve vodeće bliskoistočne sile Šiita i sunitskih Muslimana su u sukobu oko niza pitanja, uključujući ratove u Siriji i Jemenu.
"Tenzije će verovatno rasti kako pregovori budu napredovali. Imajući u vidu to u kom će obimu ovaj dogovor imati neželjne efekte po domaće prilike, bilo kakvi ustupci Saudijske Arabije ili Irana zavisiće od realizacije obećanih jakih fiskalnih prihoda", zaključuju u kompaniji BMI.
Analitičari su skeptični u pogledu toga da li će planirani rezovi zaista imati veći realan uticaj na prezasićeno tržište.
"Mada OPEK pokazuje znake solidarnosti, ta grupacija ipak učestvuje sa nešto manje od 40 odsto u globalnoj proizvodnji nafte. Rusija proizvodi više od 11 miliona barela dnevno, a beležimo i rast proizvodnje iz škriljaca u SAD", ukazuje Veston.
Ostavi komentar