Kupovinom hartija od vrednosti zaradi se više nego deviznom štednjom, a na kraći rok isplativija je i od dinarske, piše Blic. Reč je o ulaganju u trezorske zapise ili u državne obveznice. Postoji ograničenje - građani ne mogu sami da ih kupuju, već to mogu da učine samo preko brokerskih kuća.
Tražnja za ovom vrstom vrednosnih hartija bude i do tri puta veća od ponude. Minimalni iznos je 200.000 dinara za ulaganje u dinarske hartije, dok je za one u evrima potrebno najmanje 1.000 evra. Gornji limit za ulaganja ne postoji.
| Kad se bira jedna od 42 brokerske kuće ili banke koje se time bave u ime građana i za njihov račun, treba povesti računa o provizijama koje uglavnom zavise od iznosa koji se investira i kreću se od 0,3 do jedan odsto. Na hiljadu evra najveća provizija bila bi 10 evra. |
To znači da će za kupovinu jednog zapisa vrednog 200.000 dinara građanin izdvojiti sumu umanjenju za zaradu koja zavisi od visine prinosa. U slučaju da je prinos 10 odsto, zapis od 200.000 platiće 180.000 dinara, a kada dospe, naplatiće svih 200.000 dinara. Bruto zarada je zapravo razlika između nominalne vrednosti i nabavne cene, odnosno 20.000 dinara za godinu dana.
Unapred se zna kada se održavaju aukcije. Već sutra biće održana prodaja dvogodišnjih državnih obveznica u evrima, gde je prinos 4,5 odsto. Očekuju se aukcija dvogodišnjih, trogodišnjih i desetogodišnjih državnih obveznica nominovanih u evrima.
Za njih se dobijaju takozvani kuponi, kada se naplaćuje kamata, svake godine, a kad posle isteka dospeća hartije dospeju na naplatu, investitor naplaćuje i glavnicu koju je uložio. Zarada se kreće od 4,5 do pet odsto godišnje, a što je više od prosečne kamatne stope za štednju koja je ispod tri odsto.
Ostavi komentar