Vreme godišnjih odmora je period kada je potražnja za sefovima u bankama najveća. U nekim bankama tvrde da su zbog konstantno povećane tražnje za sefovima u prethodnom periodu i proširivali svoje kapacitete. Najveća tražnja je za sefovima najmanjih dimenzija i građani ih uglavnom iznajmljuju na period od godinu dana.
„Klijenti mogu da zakupe sef i na mesec dana. Naše iskustvo pokazuje da klijent koji sef iznajmi sa ciljem bezbrižnog odlaska na godišnji odmor, uglavnom potom produže zakup sefa“, kaže Miomir Gligorijević, rukovodilac odeljenja za poslove sa stanovništvom u Jubmes banci. Ova banka trenutno ima preko hiljadu sefova različitih dimenzija i uglavnom su svi zauzeti.
Šta građani u njima najčešće čuvaju u bankama tvrde da oni to apsolutno ne znaju. Kako Kamatica saznaje u skladu sa važećim zakonom banke nemaju pravo, a ni obavezu da znaju sadržaj sefa klijenta. Ugovorom definišu šta u njima ne bi smelo da se čuva. To je oružje, predmeti koji mogu da izazovu eksploziju ili požar, ali i oni koji su podložni raspadanju, kvarenju i koji mogu ugroziti bezbednost zaposlenih ili same banke. U sefovima ne bi smeo da se čuva ni novac.
„Banka nema uvid u sadržaj sefa klijenta. U izuzetnim situacijama ako klijent nije prisutan, sef je moguće otvoriti samo po nalogu suda, MUP-a, itd.“, objašnjavaju u Erste banci. Oni još i dodaju da su njihovi zakupci različitog godišta, od najmlađih, studenata, do penzionera, a najčešći zakup je tromesečni i godišnji.
Kako objašnjavaju u svim bankama sama procedura ulaska u deo banke gde se nalaze sefovi kao i njihovo otvaranje je na visokom bezbednosnom nivou. I za otvaranje se uvek koriste dva ključa. Jedan je kod službenika banke, a drugi kod klijenta koji je iznajmio sef.
Banka garantuje klijent dokazujeU većini banaka tvrde kako se kod njih nikada nije desilo da je sef oštećen ili obijen, niti da su dragocenosti iz njega ukradene. Kako je za Kamaticu objasnio bankar iz banke koja je nekada držala sefove, ali sada više ne, banka garantuje sigurnost sefa, ali u slučaju da dođe do oštećenja ili krađe, na klijentu je da dokazuje šta je držao u tom sefu. Pa pitanje kako se to dokazuje nije imao odgovor.Javnosti je poznat slučaj iz 2014. godine kada je nekoliko klijenata Vojvođanske banke prijavilo krađu novca i zlata iz sefova. Prema pisanju medija dvojica pljačkaša su uhapšena, ali su se nagodili sa tužilaštvom i dobili kaznu od dve godine zatvora. Da bi oštećeni klijenti dobili nazad svoj novac morali su da banci dostave mnogobrojna dokumenta, među kojima je veštačenje dokaza koje su obavile relevantne institucije. |
„Pristup prostoriji u kojoj se nalaze sefovi je ograničen i sa posebnim bezbednosnim protokolima, i ne može se desiti da nešto iz sefa nestane. Pravo pristupa sefu, u pratnji zaposlenog koji u banci radi isključivo na poslovima sefova, ima samo zakupac sefa ili ovlašćeno lice ukoliko postoji. Nakon što zakupac pristupi svom sefu, bankarski službenik mu omogućava intimnost i diskreciju korišćenja sefa“, tvrdi Miomir Gligorijević, rukovodilac odeljenja za poslove sa stanovništvom u Jubmes banci.
Ipak, u slučaju oštećenja ili obijanja sefa nameće se pitanje kako se utvrđuje kolika je šteta? I ko je odgovoran za to?
„Mi kontrolišemo bezbednost sefova putem najsavremenijih tehničkih sistema zaštite u skladu sa pozitivnim zakonskim propisima. Banka garantuje za sigurnost, tajnost i nepovredivost sefa i obavezuje se da će korisniku i punomoćniku, bez prisustva trećeg lica, obezbedi nesmetan pristup zakupljenom sefu u okviru radnog vremena za rad sa sefovima, preduzeti sve potrebne mere da obezbedi dobro stanje sefa i nadzor nad njim, kao i da neće držati kod sebe duplikat ključeva, niti duplikat kartice koji se predaju korisniku“, kažu u banci Intesa.
PITAJ BESPLATNI KAMATICA SAVETNIK KOJI JE KREDIT NAJBOLJI ZA TEBE
Slično potvrđuju i iz Erste banke
„Nismo imali situacija da su se klijenti žalili da im iz sefa nešto nedostaje, korisniku sefa ugovorom je garantovana tajnost zakupa, nadzor nad sefom i nesmetano rukovanje sefom za vreme trajanja zakupa“, kažu u ovoj banci.Cena zakupa sefova zavisi od banke do banke i kreće se od 500 dinara na mesečnom nivou, pa naviše. Ako se sef zakupljuje na godišnjem nivo i cena je niža, već oko 3.000 dinara.
"...sef je moguće otvoriti samo po nalogu suda, MUP-a, itd.“ Šta li znači ITD.?
''U sefovima ne bi smeo da se čuva ni novac.'' a sta onda da se cuva kog vraga ako ne novac? necu doneti televizor iz stana na cuvanje u sefu za vreme odmora.. pajseri..
@nikola;novac se "drži" u banci osim ako nije crni fond da ti ne zna žena?A dragocenosti u sefu, pa može i TV ako ti je toliko dragocen.