BEOGRAD, 17. marta (Tanjug) - Direktor Uprave carina Miloš Tomić izjavio je da je poglavlje 29, koje se tiče carinske unije, među prvima koje bi Srbija mogla da otvori ove godine u pregovorima sa EU i ocenio da otvaranje tog poglavlja i pridruživanje carinskoj uniji predstavlja šansu, ali i izazov za našu zemlju.
"Poglavlje 29 - Carinska unija biće, prema našim saznanjima, među prvima koje bi Srbija ove godine mogla da otvori. Carinska unija predstavlja kamen-temeljac EU, jer je u interesu svih članica da privreda funkcioniše nesmetano, pridruživanje bi Srbiji donelo korist. Carinska unija podrzumeva izvesnost poslovanja za sve članice, a izvesnost je poželjna bilo gde, pa i u Srbiji", rekao je Tomić za "Politiku".
On je naglasio da je cilj Srbije da postane deo carinske unije jer, kako je rekao, dok se drugi zajednički imenitelji EU sve češće dovode u pitanje, carinska unija je stabilno jezgro koje niko ne želi da ugrozi.
"Pridruživanje carinskoj uniji i otvaranje poglavlja 29 predstavlja šansu, ali je i izazov. Da bismo uspešno zatvorili to poglavlje potrebno je da automatizujemo sve carinske postupke, tranzit, izvoz i uvoz. Potrebno je obezbediti preduslove za takav proces: novac, organizacione promene i automatizovane postupke", ukazao je Tomić.
On je podsetio da je carina 2016. godine za budžet naplatila više od 3,5 milijardi evra.
"To je 230 miliona era više nego 2015. godine. Uprava carina puni gotovo polovinu državne kase. I 2016. sa blizu 43 odsto učešća carinskih dažbina u budžetu ispunili smo osnovni zadatak ove službe. Ne samo da je ostvarena već je i premašena suma planirana Zakonom o budžetu koji je predvideo da se naplati 11 odsto više u odnosu na 2015. godinu", istakao je Tomoć.
Na pitanje da li funkcioniše sistem zajedničkog tranzita sa državama EU, EFTA, Turskom i Makedonijom, u koji je Srbija ušla, Tomić kaže da srpska granica, kada je tranzit robe u pitanju, više praktično ne postoji.
"Beležimo značajan rast od čak 19 odsto od trenutka kada je počela primena Novog kompjuterizovanog tranzitnog sistema (NCTS) u februaru 2016. Povećana je konkurentnost Koridora 10 i više nema bojazni da će se deo prevoznika odlučiti da taj koridor zameni nekom od oniih koji prolaze kroz susedne zemlje", istakao je Tomić.
Samim tim, kako je rekao, veća je uposlenost banaka, menjačnica, ugostiteljskih objekata, auto-servisa, benzinskih stanica, a povećana je naplata drumskih i drugih taksi čime je, naglasio je, praktično sprečen odliv prihoda od tranzita, što je po nekim procenama između 30 i 50 miliona evra godišnje.
Upitan da li ima recept kako postići još bolje rezultate u suzbijanju sive ekonomije, Tomić je istakao da se značajna količina krijumčarenih cigareta i duvana otkriva upravo zahvaljujući razmeni informacija do kojih su došle druge službe, pre svega MUP i BIA.
"Sa druge strane, zahvaljujući iskustvu carinika i tehničkim resursima poput mobilnih skenera, u mogućnosti smo da pored prekršaja koji sami otkrijemo, u svakom trenutku pružimo podršku kolegama iz drugih službi. Neke od zaplena postignute su upravo zahvaljujući toj sinergiji", rekao je Tomić.
On je dodao da krijumčari direktno ugrožavaju budžet, a time i kvalitet života građana jer, kako je objasnio, za robu koju nelegalno unose u zemlju nisu platili carinu, akcizu i porez od kojih se finansiraju putevi, školstvo, zdravstvo.
"Da ne pričamo o tome da takva roba može da ugrozi zdravlje građana, jer je nepoznatog kvaliteta i svojstava. Ali vidljivo je da je krijumčarenje akcizne robe, posebno cigareta, u porastu. Tokom 2016. carina je zaplenila gotovo 77.000 boksova raznih cigareta, što je pet puta više nego 2015. godine", naglasio je Tomoć.
Ostavi komentar