Kriza izazvana pandemijom korone pogodila je mnoge privredne grane u Nemačkoj, ali drvna industrija u poslednje vreme odlično prolazi
Cene proizvoda od drveta poslednjih meseci znatno su porasle. Zašto je to tako?
Andreas Melcer rukovodi pilanom u Ridersdorfu, u blizini Berlina. Knjige narudžbi su mu pune. To je, kaže, zato što se mnogo ljudi kod kuće tokom pandemije okrenulo projektima tipa "uradi sam".
Šta kaže na pisanja medija da na tržištu vlada ozbiljna nestašica drveta? Melcer odgovara da on do sada nije morao da brine o zalihama, jer u Nemačkoj nikada nije bilo toliko neprerađenog drveta.
Zaista, Nemački savezni zavod za statistiku potvrdio je da je prošle godine posečena rekordna količina drveta u poslednje tri decenije. Razlog je rast potražnje na više ključnih tržišta, ali otprilike polovina je posečena i zbog štete prethodno nanete drveću, a povezane s klimatskim promenama.
"Ogromna količina posečenih šuma prošle godine može se bar delimično pripisati potrebi uklanjanja stabala oštećenih olujama ili zaraženih insektima potkornjacima", kaže Holger Vajmar sa hamburškog Instituta za međunarodno šumarstvo i ekonomiju šuma.
On za DW potvrđuje da statistički podaci ukazuju na trend rasta, ali, kaže, oni ne odražavaju u potpunosti stvarni obim seče prošle godine. "Treba reći da su zvanične brojke i do 25 odsto niže od stvarnih, jer u tim statistikama nema seče šuma u privatnom vlasništvu", kaže Vajmar.
"Uradi sam" tokom pandemije
Gde završava svo to drvo? U najvećoj meri – nigde. Ogromne količine posečenog drveća gomilaju se u šumama širom zemlje i čekaju red za obradu u pilanama. A one poslednjih meseci u Nemačkoj ne staju s radom.
"Iz tog sektora potvrđuju da pilane već dugo rade punim kapacitetom i jednostavno ne mogu da obrade više drveta", kaže Vajmar. "To je delimično tehničko pitanje, jer nema dovoljno pilana, ali je i pitanje nedostatka kvalifikovane radne snage.“
Problem je dospeo u prvi plan u najtežem periodu korona-krize i to ne samo zbog toga što su ljudi koji su morali da ostanu kod kuće to vreme želeli da iskoriste tako što će nešto da urade sami, već i zbog povećane potražnje na ključnim prekookeanskim tržištima.
"U SAD je aktivnost u građevinarstvu snažno porasla još u proleće prošle godine, ali su kapaciteti za preradu drveta tamo ograničeni, pre svega zato što su mnoge pilane zatvorene tokom globalne finansijske krize", objašnjava Vajmar.
To potvrđuje i Karsten Merfort, generalni direktor u "Mercer timber prodakts", kompaniji sa sedištem u Tiringiji, specijalizovanoj za proizvode od mekog drveta. "Aktuelna tražnja za drvnom građom u SAD podstiče opštu tražnju i rast cena. Tome doprinose i obimni investicioni programi koje je najavila Bajdenova administracija", kaže Merfort.
Neki spekulišu i čekaju veću cenu
Zbog svega toga mnogi kupci i krajnji korisnici drvnih proizvoda u Nemačkoj smatraju da drveta na domaćem tržištu neće biti dovoljno.
"Ta halabuka se iz SAD prelila na Nemačku i neki sada gomilaju drvnu građu, pune svoja skladišta i mimo svojih potreba, jer spekulišu da bi cene mogle dodatno da se povećaju. Zato je taj višak nedostupan", objašnjava Merfort.
Situaciju dodatno otežava to što mnogi stolari u Nemačkoj postavljaju neopravdano visoke zahteve kada je reč o kvalitetu rezane građe.
"Standard koji traže ne može uvek biti zadovoljen ako se ne koristi i drvo zaraženo potkornjacima. Drugi kupci u inostranstvu rado koriste taj materijal za građevinske projekte", kaže Merfort.
I nema ni razloga da se ta građa ne koristi, naglašava Peter Ajher, vlasnik porodičnog preduzeća "Ajher holcbau" iz Bavarske i predsednik Udruženja nemačkih stolara.
"Drvo oštećeno olujom ili zaraženo potkornjacima ni u kojem slučaju nije lošiji resurs", kaže Ajher za DW.
"Proizvodi od njega imaju približno ista svojstva kao i nezaražena građa. Osim ponekih nepravilnosti, taj materijal zadržava nosivost kada se koristi u građevinarstvu.“
U SAD drvna građa, u Kinu neobrađeni trupci
Karsten Merfort zaključuje da zato ne bi trebalo govoriti o opštoj nestašici drvne građe. Domaća tražnja jeste porasla, ali porasla je, kaže, i ponuda iz pilana. Zato ne razume pozive da se izvoz ograniči."Nemačka drvna industrija 2020. godine izvezla je u SAD samo 600.000 kubnih metara građe, što je gotovo zanemarljivo", ukazuje Merfort.
SAD, naime, i dalje najviše uvoze iz Kanade, a iz Nemačke samo četiri do pet odsto.
"Kada je reč o Kini, tamo uglavnom izvozimo drvo oštećeno olujama ili napadnuto štetočinama, dakle ono koje ovde u Nemačkoj ne žele da koriste", dodaje Merfort.
Veliki deo izvoza u Kinu u 2020. činili su čitavi brodovi neobrađenih trupaca – izvezeno ih je približno 6,4 miliona kubnih metara, a samo 900.000 kubnih metara drvne građe.
Iskustvo iz teških vremena
"U periodu od petnaestak godina cene rezane građe bile su izuzetno niske i niko tada nije ni pomišljao da nas podrži", podseća Merfort. Njegova kompanija je, kaže, tokom tog vremena mnogo uložila u poboljšanje produktivnosti i efikasnosti.
"Već otprilike šest meseci cene napokon rastu, a neki odmah prave frku zbog toga", žali se Merfort i ocenjuje da cene ionako neće dugo ostati tako visoke.
Isto kaže i stručnjak za ekonomiju šuma Holger Vajmar. Ni on ne misli da će cena drvne građe nastaviti da raste u narednim godinama, iako priznaje da ima malo iskustva s ovako ekstremnim skokovima."SAD će uskoro proširiti sopstvene kapacitete", očekuje Vajmar. "Istovremeno će se i u Nemačkoj možda malo usporiti sa proizvodnjom kuća od drveta, a i neki veći projekti ovde možda će biti odloženi. Ali sve to je", kaže, "za sada samo puko nagađanje.“
Ostavi komentar