Troškovi propalih banaka koštaju građane Srbije između 750 i 800 miliona evra. Za to je “zaslužan” loš poslovni rezultat domaćih banaka koji se, na kraju, pretvorio u njihov sunovrat. Sve je počelo propadanjem Agrobanke krajem 2011, da bi u aprilu 2013. u stečaj otišla i Razvojna banka Vojvodine, a potom i Privredna banka Beograd.
Početkom februara ove godine istu sudbinu doživela je i Univerzal banka, koja je bila u većinskom privatnom vlasništvu.
Guvernerka Narodne banke Srbije Jorgovanka Tabaković izjavila je da je nedavno oduzela dozvolu Univerzal banci jer nije mogla da dozvoli da doživimo reprizu propasti Agrobanke koja je državu koštala 400 miliona evra.
Ona je ponovila da danas u Srbiji postoji 29 banaka koje imaju licencu i dodala da ni u jednoj od njih ne postoji problem koji bi doveo u pitanje stabilnost finansijskog sistema.
Poznati trošak zatvaranja Univerzal banke po Agenciju za osiguranje depozita je 70 miliona evra i 1,8 milijardi dinara što je ukupno oko 85 miliona evra, piše Telegraf.
Za Razvojnu banku Vojvodine dato je 150 miliona evra, a za Privrednu banku između 100 i 150 miliona evra.
Predsednik Fiskalnog saveta Pavle Petrović upozoravao je još krajem prošle godine da je ključno mesto za ozdravljenje javnih finansija uređenje javnih preduzeća i državnih banaka.
- Ako se to ne učini ne postoje te uštede koje mogu da se naprave na platama, penzijama i povećanju poreze koje bi mogle da pokriju neracionalno poslovanje. To je osnovi problem i po tome bi trebalo da se meri da li je program ozdravljenja javnih finansija održiv – objasnio je Petrović.
Ostavi komentar