Brojne su reakcije na objavu Poreske uprave da takozvani frilenseri i jutjuberi moraju da plate porez. Nadležni odgovaraju da prijavljivanje i plaćanje poreza na prihode iz inostranstva nije ništa novo, a da je Poreska uprava sada samo saopštila kako je indentifikovala one koji to ne čine. Pozvala ih je da popune obrazac za samooporezivanje, kako bi izbegli kazne koje mogu biti i krivične
Od dobitnika u igrama na sreću, jutjubera, influensera, do onih koji drže časove jezika i stručnjaka koji od kuće prodaju softvere, svi bi morali da se samooporezuju. U Porsekoj upravi kažu da insistiraju na dobrovoljnosti, iako sada imaju mehanizam da otkriju ko tu obavezu namerno previđa.
"Ukrštanjem podataka poslovnih banaka i podnetih poreskih prijava, Poreska uprava je analizom rizika utvrdila je visok stepen nepoštovanja poreskih propisa, odnosno svega je 0,34 odsto poreskih obveznika u nekom prethodnom periodu podnosilo prijave", kaže Nataša Ristić iz Odeljenja za strateške rizike Poreske uprave.
I u knjigovodstvenim agencijama su saglasni da se taj porez izbegavao. Ipak kažu da je broj njihovih klijenata koji se bave takvim poslovima poslednjih godina rastao i do 20 odsto godišnje.
Vlasnik jedne knjigovodstvene agencije Milan Trbojević ističe da mu se u posednja dva dana telefon usijao od poziva.
"Ljudi sad ne znaju da li treba da plate unazad ili ne treba, i ne znaju da mogu da im se pet godina unazad obračunaju svi porezi i dopriosi", dodaje Trbojević.
Nakon tog perioda dug zastareva. Zbog prekršaja platiće od pet do 150.000 dinara kazne i polovinu iznosa utajenog poreza. Utaja iznad 500.000 dinara povlači i krivičnu odgovornost uz mogućnost zatvorske kazne.
Utaja veća od pola miliona dinara povlači krivičnu odgovornost
Nataša Ristić upozorava da je poreski obveznik dužan da 30 dana nakon ostvarivanja prihoda iz inostranstva podnese poresku prijavu i plati svoje obaveze.
Prema podacima Narodne banke, ukupan prihod od izvoza usluga naše privrede u proteklih sedam godina je gotovo udvostručen.
Priliv od izvoza usluga fizičkih lica povećan je sa devedeset dva miliona evra u 2012. na 167.600.000 evra u 2019 godini, što je povećanje od 82 odsto, navodi se u saopštenju Narodne banke.
Osnovica za oporezivnje je bruto prihod, koji se zavisno od delatnosti umanjuje od 20 do 50 odsto. Na takvu osnovicu obračunavaju se porez od 20 procenata i socijalni doprinosi.
Ostavi komentar